ЖИВ ПЕЧЕН
Знате ли шта значи бекати? Питајте свог ђака првака
Зашто је важно да ђаци прваци на почетку школовања науче шта је буква а шта бекавица, шта значи бекати, а шта буквалан? И шта би, онда, требало да знају пре поласка у први разред, да би разумели да између азбуквара, почетнице, бекавице и буквара – нема разлике?
Реч тест је латинског порекла (testum) и значи проверавање али и доказивање. То је поступак да се код ученика мери и вреднује знање.
Тестом се долази до података колико је развијено знање ученика као и његове вештине. Али пре тога треба видети за која знања се ученик оспособљава. И ево примера из свеске једног ђака првака:
Прича о речи буквар из књиге Милана Шипке „Приче о речима” коју је учитељица београдске основне школе поделила ученицима на часу српског језика – није спорна. Да не буде забуне, књига Милана Шипке, једна је од ретких таквих у нас, која на популаран начин објашњава речи, њихово порекло и значење, младим читаоцима.
Питање је овде, међутим, колико су прваци у школском месецу новембру – читаоци.
Читаоци или слушаоци, свеједно, да ли су способни да разумеју текст о пореклу речи и старим српским речима које одавно нису у употреби? Није тајна да не тако мали број наших старијих основаца не разликују значења основних речи, а од седмогодишњака се сад очекује да разликују шта је буква а шта бекавица, шта значи бекати, а шта буквалан?
И шта би, онда, деца требало да знају пре поласка у први разред, да би разумели да између азбуквара, почетнице, бекавице и буквара – нема разлике?
О техничкој писмености (читању и писању слова) овде није реч, она се већ подразумева на почетку првог разреда. Слова се убрзано прелазе у школи, без обзира на то што су седмогодишњаци, заправо већина, тек почетници у техничком описмењавању.
Овде говоримо о функционалној писмености која је код нас прилично запуштена.
А функционална писменост је разумевање прочитаног, однос према прочитаном и способност да напишемо текст који није само понављање (репродукција) него треба да буде смислен и садржајан.
Прваци могу ту и тамо да репродукују прочитано, онако како чине кад после само једног слушања науче песмицу наизуст, али колико пуко понављање без разумевања има смисла?
После приче из популарне лингвистике Милана Шипке о буквару, седмогодишњаци су добили и тест за проверу знања. Колико су разумели прочитано, види се из неколико дечјих одговора, који намећу питање, да ли су одговарајући избор и селекција градива за тестирање?
Важно је познавање градива, али и способност ученика да протумаче и повежу оно што је дато у тексту, а томе и служе тестови знања.
На крају, зашто је важно да ђак првак који технички још не барата свим словима прво научи шта је буква?
Ту је штошта (не)корисно за прваке, у тесту су и мучилица, кмекалица као понуђени погрешни одговори.
Морају да напишу и шта је буки, аз сигурно већ знају пошто се помиње азбуквар, хоће ли у следећем тесту бити вједје, онда глагољи?
Чему све ово одмах, на почетку, када тек савладавају технику, још повезују речи и слике?
Старије генерације памте Моју прву књигу, тако се звао буквар. Био је разумљив, почев од наслова.
Коментари