Не очекујте од детета да одмах буде успешно, психолог саветује родитеље првака како да припреме дете за школу

За ученике првог разреда 1. септембар је почетак новог поглавља, препун изазова и непознаница.

Ивана Оролицки, психолог и директорка Основне школе "Светозар Марковић" у Београду рекла је за РТС да родитељи имају кључну улогу, поред школе, да припреме свог ђака за једну нову улогу у животу, да реорганизују свој породични живот.

Психолог саветује родитеље да не очекују одмах од деце да буду успешни већ да пусте интелектуални развој детета, да дете постепено усваја школска знања, зато у првом разреду и нема бројчаних оцена.

"Дакле, потребно је да се дете прво привикне на школу, да буде што самосталније, да се отвори, мислим да учење схвати као мало шире, не само као то школско учење, него шире и да се оно повезује са школским учењем и да се у породици ради на формирању радних навика", навела је Оролицки.

Сматра да су родитељи у већим бригама од деце због почетка школске године. Према њеним речима, деца то некако природно прихватају, радују се, они су већ прошли обавезни предшколски програм и тестирања.

"Ту често има неких погрешних претпоставки, очекивања да дете мора да има одређена формирана знања, не - у школи ће да их стиче. Само треба да има све остале предуслове за школско учење", навела је психолог.

Како се формирају одељења

На питање да ли је битно да дете познаје неког кад крене у школу, Оролицки каже да се углавном ради на томе да деца неког и познају.

"Деца из оближних вртића долазе у оближњу школу. Тако да и приликом формирања одељења се тако гледа да увек иде једна мања група у одељење, или неко кога дете познаје. Прваци су увек у истој смени, у школи се сви друже, спајају се, тако да, и када то није случај, то се све касније у току прве године, некако, превазиђе", истакла је психолог

Како је навела, дете са поласком у први разред улази у један систем у којем ће бити дуго, 8, 12, 15, 16 година, тако да тај почетак јесте свакако важан и за дете и за породицу, а и улога учитеља у том процесу је веома важна.

"Нису у питању знања као предуслов, него да дете може да одседи, да слуша, да сарађује у групи, да сачека свој ред, то су неке вештине просто које су неопходне и које се заиста уче у колективу. Школа је и неко поље доказивања, да се виде и неке разлике, значи и у тој способности за учење, и у капацитетима за учење, и у радним навикама, то некако све више долази до изражаја и у школи", рекла је Оролицки.

Напомиње да се примећује да је све већи проблем код деце концентрација.

Тежина школске торбе и здравље деце

Градски завод за јавно здравље објавио је текст о правилном ношењу школске торбе и ранаца, и значају за кичму.

Пегледи деце школског узраста у Београду током 2023. године су показали да лоше телесно држање има 10,7 одсто малишана, при чему је проблем изражен код основаца, то се наводи у извештају Градског завода за јавно здравље.

Један од често занемариваних или врло штетних фактора у том узрасту јесте претешка школска торба.

Свако десето дете има неки проблем када говоримо о развоју, односно о деформитетима кичме и стопала. Рекли смо да је узрок и тежина школске торбе, зато лекари саветују да тежина ђака торбе не прелази 10 одсто телесне масе детета, највише 15 одсто.

За дете које креће у први разред са просечном тежином од 22 до 25 килограма, торба са прибором не би требало да тежи више од 2 до 2,5 килограма.

Како одабрати школску торбу, питање је које су родитељи постављали ових дана. Оно што је препорука је да највећи део ранца буде уз леђа како би најтеже књиге заузеле баш тај део.

Такође, торбе које нису препоручиве су торбе са точкићима и продуженом ручком због оптерећења стране тела које повлачи торбу.

То изазива кривљење кичме као и болове у раменима. Дакле, то су неке од препорука када се купује ђака торба.

Што се тиче савета за родитеље, оно што је важно да редовно питате дете да ли му ношење школске торбе изазива умор или бол, трњење или губитак осећаја у рукама, бол и укоченост врату, црвенило на раменима.

Колико дете свакодневно носи велики број књига, треба да се посаветују и са учитељем. Оно што је препорука за наставнике и за учитеље, то је да се пре свега обезбеди простор, односно ормарићи, за остављање књига и прибора, уколико је то могуће.