Бубашвабе, мољци, гнезда, лепак и јапански папир – рестаурација књига као велики изазов

Најстарија књига је Београдски парименик, која датира из прве четвртине 13. века. Њена рестаурација и конзервација су недавно урађене, те је сада доступна и у фототипском издању. У депоима Народне библиотеке чувају се и старе фотографије, разне мапе, постери углавном на папиру и пергаменту.

Мирослављево јеванђеље, Oпроштајно писмо Бранка Ћопића, Нобелова награда Иве Андрића, архивска грађа из личног фонда Николе Тесле, архивска грађа чика Јове Змаја, цртежи Петра Лубарде, збирка манастира Дечани – имају једну заједничку ствар.

Сви ови предмети прошли су кроз лабораторију за конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије. Тим од седам људи – биолога, техничара, уметника вредно ради на очувању нашег културног добра. Kонзервација писаних споменика културе подразумева читав низ физичко-хемијских поступака.

Како се перу књиге

Веровали или не, али књиге и рукописи се могу прати. Наравно, потребно је пре тога проверити да ли се мастило разлива, појашњава конзерватор Kатарина Шућур.

„Врло често нам у лабораторију долази биолошки контаминирана грађа. Тако да најчешће цео поступак конзервације почињемо стерилизацијом. То радимо кроз процес аноксије, што значи да правимо кесе у које се спакује књига или рукопис и убаци чист азот. Грађа ту буде 21 дан и после тога би све што користи кисеоник требало да угине. Потом следи механичко чишћење, скидамо прашину и остале нечистоће, то радимо гумицама, шмирглицама и слично. После тога долази на ред прање. И рукописи и штампане књиге могу се прати. Наравно, пре тога увек се уради тест да ли се мастило раствара у води“, напомиње конзерваторка.

Ако је мастило стабилно, рукописи се перу у чистој води у коју се дода мало натријум-карбоната, за уклањање масних флека.

„Kада све ово урадимо долази на ред рестаурација, која се ради уз помоћ јапанске хартије и тиме ми враћамо у првобитни формат књигу или рукопис. Сви делови који недостају се уз помоћ јапанске хартије попуне. На крају се ради пресовање и повезивање“, наводи саговорница Jутарњег програма Радио Београда 1 Kатарина Шућур.

Важност температуре и влажности ваздуха 

Старе и ретке књиге траже посебну пажњу. На њихово брже пропадање утичу светлост, топлота, релативна влажност ваздуха и прашина. Папир који је третиран на 100 степени током три дана исти је као папир који је стајао 28 година на собној температури.

Kада је реч о влажности ваздуха, она не би требало да буде испод 35 процената, каже конзерватор Славица Јанаћковић.

„Препоруке конзерватора, када су у питању амбијентални услови, су да се температура креће између 18 и 22 степена, а када је реч о влажности ваздуха да то буде између 45 и 50 процената. У случајевима када се наруши равнотежа, књиге постају врло погодно тле за развој микроорганизама. Они хартију користе као храну, а потом по књигама остављају своје излучевине. То ћете најлакше препознати по браон и љубичастим флекама на ивицама старих књига. Старе књиге уништавају и инсекти и глодари. Глодари их користе да направе гнездо, док их инсекти користе за храну. Од инсеката, књиге највише уништавају, књишка ваш, сребрни мољац, термити, књишки црв и бубашвабе“, упозорава конзерваторка Јанаћковић.

Универзални „јапански папир“

Материјал за конзервацију и рестаурацију књига мења се како технологије напредују. Ипак неке ствари остају исте, као што је јапански папир, наводи Kатарина Шућур.

„Зове се јапански јер је први пут направљен у Јапану. Има врло добра механичка својства. Kупујемо га у табацима који су најчешће од беле до крем боје. Ако је потребно да рестаурирамо нешто што је друге боје, ми онда сами тонирамо у лабораторији. При рестаурацији књига корисимо и лепак који сами правимо од воде и брашна уз мало додатог желатина који има бактерицидно дејство. Тај лепак је растворљив у води, и ако неко за 20, 30 година пожели да уради нову рестаурацију, врло лако све може да се растави и поново споји“, наглашава конзерваторка.

Интердисциплинарни тим конзерватора

Посао конзерватора тражи српљење и широко знање, зато се овим послом све више баве читави тимови различитих струка, изјавила је за Jутарњи програм Радио Београда 1 Славица Јанаћковић.

„Наш тим има седам чланова, биологе, техничаре, уметнике. Kада год добијемо нешто ново, ми као тим, заједно погледамо шта треба да се уради, и заједно одлучимо које технике ћемо применити. Увек се прво уради проба на ивици хартије, ако треба да се скине нека флека. Никада се произвољно не користе ни хемикалије нити различите технике. И сваки нови предмет је нови изазов и све почиње испочетка“.

За рестаурирање и конзервирање једне штампане књиге од 200 страна потребно је два до три месеца. На овај начин старе и ретке књиге чувају се за наредна поколења и наредни век. Препорука конзерватора је да се овакве књиге дигитализују и што мање физички користе.