„Нестварни“ – митско-традицијски ликови без којих је немогуће разумети српску историју

Да ли је могуће вредновати нашу историју без једног Обилића, Косанчића, Југ Богдана и браће Југовића, Милана Топлице, Срђе Злопоглеђе или, пак, Мајке Југовића, Косовке девојке, Виле Равијојле и многих других ликова наше народне епике, традиције, митологије и легенди?

„То је питање која ја постављам на почетку своје књиге. Одговор је јасан свима нама и ја га ту акцентујем. Немогуће је без свих њих разумети српску историју и немогуће је вредновати нашу историју од средњег века па до данас, из простог разлога што те нестварне личности, и то је игра речи у наслову, иако је највећи број њих историјски нестварни, они су нестварно драгоцени за нас зато што преносе најзначајније, темељне, општецивилизацијске и хришћанске етичке норме. И то је то што је њих уздигло у пантеон архетипског у нашем народу и у нашој прошлости и у нашем идентитету, такође“, наглашава Дејан Ристић.

Њима је народни дух поверио да буду чувари и преносиоци оног највреднијег, најузвишенијег у српској историји, а то је оданост слободи, родољубље, непокор, потреба да се живи у миру под слободним небом, додаје историчар.

Управо зато су неке од тих личности ванвременски симболи тих истинских вредности. Иако највећи број њих у конкретном историјском смислу нису били историјске личности, оне су временом постале историјске појаве због функције која им је дата од оних који су их стварали, а то је народни певач, то је дух српског народа, истиче Ристић.

„Када говоримо о најузвишенијим етичким нормама, чини ми се да је већини нас прва асоцијација на Мајку Јевросиму, која управо у порукама своме сину, Краљевићу Марку, говори да је боље изгубити своју главу, него своју огрешити душу и да ниједно 'зло не траје довијека'. То су неке узвишене етичке норме које мајка, дакле, родитељ, говори своме сину, поучава га. Односно, Мајка Јевросима ту поруку шаље преко свога сина свим припадницима нашег народа кроз време и кроз простор, уздижући на тај начин и себе, као мајку, као некога ко даје живот, истовремено и у личност која пружа и чува најузвишеније етичке норме којима је српски народ одан већ вековима“, наглашава аутор књиге Нестварни.

Претходне три књиге Дејана Ристића под насловима Митови српске историје, Заблуде српске историје и Легенде светске историје представљене су до сада у сто градова Србије, региона и свуда где живе Срби у свету. Ристић наводи да је његова идеја била да стане са привом књигом, са Митовима српске историје, међутим интересовање за ту књигу га је навело да напише и остале.

„Све четири књиге славе националну прошлост и националну митологију и покушавају да буду на трагу наших великих историчара 19, 20. и 21. века који су се темељно бавили истраживањем и вредновањем историјског и митско-традицијског у нашој прошлости“, наглашава гост Јутарњег програма.

Спадамо у ретке народе који имају читав пантеон митско-традицијских личности које су толико драгоцене и толико различите међусобно, толико су утицале на нашу повест и креирање свести српског народа у претходним вековима, у позитивном смислу, да их ми данас доживљавамо подједнако интензивно и важно као и наши преци у претходним вековима, додаје историчар.

„Можемо се поистоветити са историјском личношћу, можемо се поистоветити са митско-традицијском личношћу. Стога је и једно и друго изузетно драгоцено. Једно без другог не може и не треба, већ треба да их сагледавамо у целини и објективно“, закључује историчар Дејан Ристић, писац књиге Нестварни.