Франческа Роланди описала утицај италијанске културе на Југословене

Како су Италијанске канцоне, мантил "шушкавац", пластичне гондоле и порцеланске лутке, Понте Росо и Сан Ремо, Фелини и Алан Форд суштински утицали на југословенску културу половином прошлог века? Одговори су на страницама књиге Двадесет четири хиљаде пољубаца.

Сусед с којим је наша тадашња земља имала горку ратну прошлост, отворена политичка и територијална питања, захваљујући производима масовне културе постао је први и највољенији Запад, привредни партнер, пример разумевања.

"До пре неколико година, ја бих рекла да се већина студија бавила сукобима између Италије и Југославије, који су наравно постојали, али с друге стране, кад сам ја кренула истраживати у архиву на пример, кад сам пратила штампу, видела сам да постоји и нека друга слика, дакле обнављања односа између Италије и Југославије, поготово од средине 50-их година", каже ауторка књиге Франческа Роланди.

Прве прошверцоване плоче, телевизијске и радијске емисије, турнеје италијанских звезда, фестивали донели су више од утицаја једне земље, продор западне културе уопште, били су посредник англосаксонским производима културе.

"Мислим да најбољи пример у томе је италијански рокенрол, извођачи као што су били Адријано Ћелентано, Литл Тони, Ђани Моранди. Они су били неке умерене верзије западног рока, значи да су имали сличан звук америчкој сцени, али су те појаве биле лишене субверзивних елемената. И биле прихватљивије овде у Ју контексту", наводи Роландијева.

Пластичне гондоле и шушкаве мантиле одавно су у нашем пртљагу из Италије замениле друге ствари. Италија већ деценијама није наш сусед на географској мапи, али на културној и даље остаје "блиски Запад".