Безброј тајни тврђаве Купиник – стуба одбране српског идентитета

На километар од реке Саве у Срему налазе се остаци тврђаве Купиник. Ту је била последња престоница средњовековне Србије, подигнута крајем 13. или почетком 14. века на мањем острву, као војно-гранично утврђење угарског краља.

У југоисточном делу Обедске баре су остаци средњовековног утврђења Купиник. Прошле године, поводом пет векова од разарања, почела су систематска археолошка истраживања на тврђави.

„Открили смо дрвене, храстове шипове, нагореле, који су били побијани у мочварно тло, на које је након тога сабијана глина, као некаква изолација, практично да пресеца ту влагу, и онда зидана тврђава", рекао је археолог Перица Одобашић.

Тврђава је била опасана одбрамбеним ровом, имала је пет кула. Свака је била верна копија неке куле из Београда и Смедерева.

Сама опека са тврђаве Купиник коришћена је у обнови Београдске тврђаве. Као споменик културе од великог значаја уписана је у Национални регистар. Војводина је са 3.000.000 динара помогла реконструкцију.

„У питању је била реконструкција економских објеката, ваздушно снимање самог локалитета, ласерско и наравно, само обележавање прошле године - 500 година од самог пада саме тврђаве, и наравно настављамо са тим трендом и ове године путем наших јавних конкурса", изјавила је Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Седамдесет година после пада Смедерева, тврђава је била стуб одбране од Османлија и чувар српског идентитета. Након освајања Београда, султан Сулејман Величанствени је, заузимањем Срема 1526. године, разорио и Купиник.

„У првим писаним поменима у којима се Купиник наводи су две повеље угарског краља Жигмунда, једна из 1387. и друга из 1388. године. У овој првој се не наводи именом Купиник, већ само три тврђаве које су враћене новом суверену, а у повељи из 1388. се наводи и именом утврђење Келпен", додао је Одобашић.

Почетком 15. века угарски краљ Жигмунд даје Деспоту Стефану Лазаревићу добра у јужној Угарској. Купиник је једно од њих. Деспот Стефан носи и титулу витешког реда Змаја. Сви каснији деспоти, Ђурађ Бранковић и потомци, носиоци су обавеза и права тог витешког реда.

„Можда најзначајнији и највојничкији у тој причи је свакако Огњени, односно Деспот Вук Гргуревић Бранковић, легендарни Змај Огњени Вук, који је Купиник уздигао на ранг престонице. Јер боравећи овде, полазећи у све своје походе одавде и добивши титулу српског деспота 1471. године, овде практично то своје место уздиже на ранг престонице", објашњава археолог Одобашић.

Купиник је уврштен у Акциони план развоја Војводине као пројекат од приоритета. Биће потребно много година да се истражи и обнови.