Читај ми!

На изложби посвећеној краљу Александру Првом и предмети које јавност није видела, међу њима и посмртне маске

Краљ Александар Први Карађорђевић убијен је у Марсељу на данашњи дан пре 90 година. Изложба о Краљу ујединитељу, прва након Другог светског рата, биће отворена у сва три простора Музеја Југославије. О томе зашто је сећање на краља Александра дуго било занемарено, за РТС је говорио иницијатор изложбе, министар културе Никола Селаковић.

У сва три простора Музеја Југославије отвара се комплексна, мултидисциплинарна изложба посвећена краљу Александру Карађорђевићу Првом. Изложба ће за јавност бити доступна од 10. октобра и трајаће до марта наредне године. „Личност краља Александра на првом месту дуго је била политичко-идеолошки посматрана, при чему не издвајам период пре Другог светског рата, у односу на период после Другог светског рата, само у угловима гледања”, рекао је министар Селаковић гостујући у Јутарњем пограму.

Селаковић каже да је након трагичне смрти краљ „до небеса глорификован и приказиван као буквално једна врста божанства”.

„После Другог светског рата систематски је кроз, можемо слободно рећи и образовни систем и актуелну историографију – посматран као најнегативнија, приказиван као најнегативнија личност, као монархо-фашиста и уз прилепљивање разноразних етикета”, додаје министар културе, иницијатор Изложбе.

Како истиче, краљ Александар је 90 година након трагичне смрти – несхваћена личност.

„Краљ Александар је највећи српски војсковођа двадесетог века. То је човек који је од Првог балканског преко Другог балканског, током целог Великог или Првог светског рата, делио судбину својих војника, своје војске и свога народа. Предводио српску војску од Кумановске битке, оне из 1912. године, па све до пробоја Солунског фронта”, рекао је Селаковић.

Александар је као принц-регент од 1914. до 1934. био шеф државе. Био је први Србин који је летео авионом, и пилотирао авионом.

„Често смо знали да му припишемо етикету да је он тај који је уместо веће Србије створио Југославију, да је онда она постала вишеетничка земља која је са собом носила све оне проблеме које је сваки од народа носио и тако даље, не разумевајући околности европске и светске политике тога доба, где нам се потурала реченица да су нам Французи, наши савезници, тј. краљу, рекли – Повуците границу где ви желите. Није било таквих ствари. Краљ је неко ко је живео судбину свога народа...”, наставља министар Селаковић.

Селаковић истиче да је краљ Александар прва жртва фашизма у Европи: „Зашто говорим да је прва жртва фашизма у Европи? Па врло јасно, краља су убили фашисти. Усташе, који су касније постали нацисти, су били извршиоци атентата и организатори атентата на краља Александра, уз помоћ фашиста из околних земаља. Зашто су то радиле околне земље?

Први и коначни разлог зашто је Мусолинијева Италија била противник краља Александра јесте далматинска обала. Дакле, далматинска обала која је данас саставни део Републике Хрватске, ушла је у састав велике заједничке државе захваљујући снази ауторитета српске војске и српског војника у Првом светском рату, дипломатској и политичкој вештини краља Александра”.

„Сметао и као краљ који је мртав"

Стотине споменика подигнуто је у част краљу Александру. Међутим, на почетку окупације, на почетку Другог светског рата, све је то порушено.

„Када погледате да су споменици страдали први, онда вам је јасно да су ти споменици прво једна врста идентитетског упоришта народа и државе у коју је окупатор дошао, а то идентитетско упориште треба уништити, треба га уклонити, треба га избрисати из сећања, односно памћења људи. Са друге стране, и мртав краљ је сметао многим својим непријатељима. То можете да видите управо у односу према том споменичком наслеђу. Њему је било посвећено што споменика, што бисти, што спомен плоча, чесми, различитих врста обележја, преко 260 споменика на простору бивше Југославије. Први споменик му је подигнут у Сплиту“, истиче министар.

У 14 градова и општина у Србији имамо споменик или спомен-обележје посвећено краљу Александру, којих је укупно 16. Свугде ће делегације локалних самоуправа, Војске и удружења које се баве неговањем традиције ослободилашких ратова Србије одати пошту краљу Александру, а државна главна свечаност биће на Опленцу. Открива се и спомен-биста краљу Александру.

На питање о томе да ли данас боље разумемо улогу коју је краљ Александар имао и у српској историји и шире, министар културе одговара: „Ја мислим да то још увек није у тој мери, али читава наша иницијатива, закључно са изложбом које се отвара вечерас, има за циљ да почне, нарочито младим генерацијама које у овом периоду не знају много или не знају готово ништа, да скида тај вео заборава са тих времена, са тих личности, великих, озбиљних личности као што је био краљ Александар Први Ујединитељ”.

Селаковић каже да је чињеница да музеј Југославије први пут организује изложбу у част ономе ко ју је створио и ко је именовао Југославију – невероватна.

Изложба је посвећена краљевом страдању и ономе што је уследило. На њој први пут бити истакнут низ неких експоната које јавност до сада није видела. Из Марсеља су стигле посмртне маске краља Александра и Луја Бартуа – отисци који су узети са њиховог мртвог лица и који су изливени у гипсу. 

среда, 09. октобар 2024.
26° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи