75 година „Јежеве кућице“

Идући трагом Јежурке Јежића, емисија истражује историјат књиге, али и како се она данас чита и због чега је привлачна савременој деци. Образовна репортажа води гледаоце у Музеј Југославије на изложбу посвећену Јежевој кућици, открива да ли се у овој поеми крију неки аутобиографски елементи, како је ово дело читано у различитим епохама и која се прича крије иза једног београдског мурала.

Јежеву кућицу Бранка Ћопића данас можемо да посматрамо као феномен. И због тога што деца знају напамет њене стихове, баш као што су знали њихови родитељи, али и баке и деке, али и зато што је Јежурка Јежић искорачио из страница књиге и свој пут наставио у позоришту, анимираном филму, на различитим муралима који красе градске улице.

Јежева кућица, штампана пре 75 година, била је и остала једна од највољенијих књига домаће књижевности за децу уз коју је одрасло неколико генерација. Најмлађе читаоце, пре него што се упознају са ликовима и спознају дубља значења, фасцинирају ритам и мелодија овог дела, који их уводе у магију истраживања књижевности. За многе одрасле Јежева кућица је култна књига, поље идентификације људи рођених у Југославији и јак окидач за носталгију. Ћопићев очаравајућ стил и универзалне вредности које нуди овај текст остали су изнад свих историјских промена и политичких подела, и чини се да је ова поема данас, баш због својих јаких порука, актуелнија него икад пре.

Тумачења овог дела мењала су се у односу на историјски тренутак. Будући да је објављена 1949. године, у ову поему учитавана су историјска дешавања из 1948. године и сукоб Јосипа Броза Тита и Стаљина. Однос према књизи мењао се онако како се мењао однос према писцу и језику па је након распада Југославије, деведесетих година прошлог века, Јежева кућица избачена из лектире у Хрватској, а доживела је и друге видове цензуре. Међутим, без обзира на историјски тренутак, однос обичних читалаца према Јежевој кућици се није мењао, она је увек била вољена и радо читана.

У 21. веку интересовање за Јежеву кућицу расте као и број издања ове књиге. Од 2017. године она се по први пут налази у лектири за први разред основне школе у Републици Србији. У Хрватској је враћена у изборни део лектире. На питање о узроку дуговечности ове култне сликовнице проф. др Јелена Панић Мараш са Факултета за образовање учитеља и васпитача наглашава: „Бранко Ћопић успева да опстане ван свих идеологија, држава, граница. Он опстаје зато што носи универзалне вредности света, цивилизације, човечанства и то је разлог зашто је он читан и у 21. веку и зашто ће бити читан и надаље“.

Деца се задржавају на основној причи, везују се за ликове, упијају језик и мелодију дела, усвајају темељне вредности којима их учи Јежурка Јежић. Оне вредности на којима су васпитаване раније генерације и које родитељи најчешће желе да оставе у аманет својој деци. То је пре свега питање слободе које главни јунак афирмише на различите начине.

Данас, када су главни ауторитети инфлуенсери са друштвених мрежа, када је пожељно бити исти, исто се облачити и размишљати, Јежурка Јежић нам шаље снажну поруку да треба да будемо своји, аутентични, да имамо сопствено достојанство и интегритет. Јасминка Петровић, списатељица за децу и младе, сматра да је најважнија порука књиге бити свој.

„Мислим да је данашњој деци потребно дати подршку да не копирају једни друге, да не копирају неког са друштвених мрежа него да буду своји и да верују у себе, да буду доследни свом ставу као Јежурка Јежић“, рекла је списатељица.

Такође, ту је и исконска потреба за домом, његовом топлином и сигурношћу, који је у савременом свету миграција, постао фрагилно место. Данас када се друштво све више раслојава на богате и сиромашне, Јежева кућица учи децу да цене и поштују оно што имају, да не буду љубоморни и поводљиви, велича вредан рад и труд, доследност и скромност, на коју смо помало заборавили.