„Вирџина" – пети филм Срђана Карановића који је дигитално рестаурисан
У оквиру пројеката А1 Кинотека премијерно је приказано дигитално рестаурисана верзија филма „Вирџина“ Срђана Карановића у коме су главне улоге играли Миодраг Кривокапић и Марта Келер. Први пут је приказан на Фестивалу у Венецији 1991. године.
Крајем 19. века на просторима Книнске крајине, породице без мушког потомства сматране су уклетим и осуђеним на пропаст. Да би се спасле проклетства, последње женско дете постало би „вирџина“ – мушкарац. То је била породична тајна, која се чувала целог живота.
Филм Вирџина Срђан Карановић је снимио по истинитом догађају.
„Ја сам тај филм сањао и припремао десет година, а прошло је 35 година откад је снимљен, а сниман је у доба почетка распада Југославије, баш на месту где је можда то почело“, наводи редитељ Срђан Карановић.
Филм је сниман у селу Полача код Книна више од шест месеци, јер је због најављиваних ратних сукоба у тадашњој Југославији, снимање често прекидано. Чак се сумњало да ће икада бити снимљен, каже глумац Миодраг Кривокапић који је за улогу оца добио награду Цар Константин.
„Свашта нас је тукло. И време, и буре, друштвене околности, барикаде, земљотреси. Не знам шта нас све није тада тукло. Али с друге стране, фантастична екипа која функционише беспрекорно. Режисер који зна шта хоће, с којим је било милина радити, и његова је огромна заслуга да је тај филм изашао. Некако је држао целу екипу“, наглашава Миодраг Кривокапић.
Марта Келер тада је имала само 14 година. За улогу Стевана добила је награду Феликс Европске филмске Академије.
„Први пут сам стала пред камере, али сам веома озбиљно одрадила посао захваљујући њима. Пуно, пуно су ми помогли, посебно Ђиђа Карановић који ме је упутио у чаролију филма. Мени је то било као неки сан. Божанствено. А нисам ни осећала да могу толико да дам од себе, а Брик је био такође, онако очински се поставио“, истиче Марта Келер.
Вирџина је пети филм Срђана Карановића који је дигитализован у оквиру пројеката А1 Кинотека.
„Вирџина је дуго била недоступна. Негативи овог филма недавно су стигли у Србију, на наше велико задовољство, и ево, резултат је пред нама. Чини ми се да ће се овај филм читати потпуно другачије у односу на пре неколико декада када је премијерно приказан и када је побрао не мали број награда где год је публика, односно жири, био у прилици да га оцењује“, наводи Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова за културно добро од великог значаја.
На тој листи се налази и филм Вирџина, поред Карановићевих филмова Мирис пољског цвећа, Петријин венац, Нешто између и За сада без доброг наслова, који су рестаурисани претходних година.
Коментари