„Флашароши“ – филм за који је инспирација био поглед са брда ђубрета од 50 метара

Говорећи о флашарошима, Војиновић објашњава да су они конкретно – сакупљачи стриктно пластичних флаша. „Сада тај посао више не постоји, али када је постојао, на депонији у Винчи је било преко 200 радника сакупљача који су били подељени на сакупљаче метала који су се звали металци, и сакупљаче пластичних флаша, који су се звали флашароши и који су јунаци мог филма“, рекао је, гостујући у Београдској хроници, редитељ Војиновић.

Објашњава да су флашароши били људи који су на посао на депонију долазили из свих делова Србије, као сезонски радници који су прикупљали флаше за одређене приватне фирме.

Говорећи о времену проведеном на депонији током снимања, Војиновић каже да „није било толико страшно“, али да није ни било лако.

Главни лик у филму је вођа флашарошке групе Јани Боц, за којег ради 10 до 15 људи на депонији. Сада су склоњени са депоније, и сада је то градилиште постројења за прераду смећа.

„Они су могли ту да зараде две до три просечне српске плате скупљајући флаше, тако да су зато долазили и радили“, каже Војиновић.

Истиче, ипак, да су јунаци његовог филма свакако били уплашени за будућност и егзистенцију.

„Они су се сви након затварања депоније вратили у своја родна места и наставили су неким другим путевима. Конкретно, Јани се вратио у Нови Бечеј и ради на градилишту“, објаснио је гост Београдске хронике.

То што је на месту депоније вредно археолошко налазиште, била је посебна инспирација аутора овог филма.

„Хтео сам да направим причу која би била есејистичка, која би се бавила конзумеризмом и модерним начином живота, да то буде садашњост, Винчанска култура прошлост, и шта доноси будућност… Међутим, када сам први пут стајао на истовару, на врху брда ђубрета од неких 50 метара, и када сам се окренуо и видео тих 150 до 200 сакупљача који ту раде, просто сам се окренуо људима“, рекао је редитељ.

Након недавно одржаног фестивала у Цириху, домаћу премијеру, филм Флашароши имаће 3. новембра на фестивалу Слободна зона у Београду. Филм се приказује и 6. новембра у дворани Културног центра у Београду. Следе пројекције у Нишу и Крагујевцу.