Серија „Кости“ на РТС – бањалучки неоноар с душом

Слично као и у изванредној америчкој серији Фарго, чија се четврта сезона управо емитује у САД, Пејаковић и Хајдуковић су Месо и Кости замислили као заокружене целине које спаја крими штимунг и место збивања, али које се могу пратити и потпуно самостално.

Пејаковић је у Костима, баш као и у Месу, глумачки ангажован, с тим да тумачи сасвим нови лик – није више деструктивни Славко, већ добронамерни отац Драган. Поред Пејаковића, у Костима су се и други глумци из Меса нашли у новим улогама (Фригановић, Савановић, Секулић…) – што је концепт на који нас је навикла Америчка хорор прича и који се и овде лепо примио.

Серија Кости доноси причу о Бањалуци коју на свим нивоима разједа корупција. Поигравајући се са насловом сезоне, Пејаковић своја два главна јунака назива истим именом – Коста. Коста Говоруша (глуми га Јово Максић), избеглица из Крајине, покушава да одржи главу изнад воде радећи најтеже физичке послове.

Политичар у успону Коста Гајић (Љубиша Савановић) и његова отуђена супруга Зорица (Милица Јаневски), директорка маркетиншке агенције, припадају бањалучкој елити. Судбина двојице Коста се укршта након крвавог чина одмазде у завршници треће епизоде (кључна реч: чекић) који ће протрести све јунаке и утицати на њихову судбину.

Хајдуковић и Пејаковић не журе, полако припремају терен за своју причу о освети и њеним последицама. Главни адут серије су одлично написани и одглумљени ликови. Хајдуковићева режија из сваког глумца извлачи оно најбоље, а посебно од ударног двојца: Максића (Клип, Терет, Отац) и Савановића (32. децембар, такође у режији Хајдуковића).

Максића смо навикли да гледамо у епизодним улогама, али је он подједнако, ако не и више, уверљив и као носилац радње (Исцељење, сада и Кости). Савановићев наступ је (у прве три епизоде) суздржанији у односу на Максићев – има у њему оног тињајућег интензитета Пола Ђаматија – мада готово подједнако упечатљив.

Максићев Коста је, наиме, већ почео да тоне у живо блато друштва које не мари за хероје, док Савановићев тек треба да доживи своју коб, његови сусрети са језовитим, линчовским Енглезом (Драган Мићановић) јасан су наговештај искушења која му предстоје.

Фотографију Саше Петковића и Драгана Радетића карактершу пастелне, пригушене боје; све је утонуло у мрак или полумрак, а небо изнад Бањалуке је суморно чак и преко дана, облачно, сиво и неретко кишовито – што само доприноси циљаној нео-ноар атмосфери.

Наравно, три епизоде су превише мали узорак за изрицање коначног суда о серији као целини, али јесу довољне да се уоче квалитети и неоспорни потенцијал. Хајдуковићева режија је сигурнија него у Месу, а Пејаковићев сценарио усредсређенији и емотивно потентнији.

Посебно интригира у ком ће се смеру развијати ликови које тумаче Дејан Аћимовић и Милица Јаневски, а похвале за свој досадашњи глумачки допринос заслужују и Никола Ракочевић, Леа Секулић, Александар Ђурица, Николина Фригановић…

До краја има још довољно епозода како би се важнији ликови разиграли, па верујем да ће сви, или барем већина, успети да се изборе за простор и одговарајуће место у овој мрачној причи која, без обзира на снажан песимистички набој, садржи и доста људске топлине.

РТС ће током пет недеља бити у знаку Костију (по две епизоде током викенда). Премијера прве епизоде серије иза које стоје „Босонога продукција“ из Бањалуке и Радио-телевизија Србије, заказана је за суботу, 21. новембар 2020. године, са почетком у 20 часова на Првом програму РТС-а, док ће друга епизода бити приказана дан касније, у истом термину.

Искористите прилику да ову серију искусите премијерено, Косте и Кости свакако заслужују вашу пажњу.