Слаткиши уз антибиотике могу да подстакну размножавање бактерија отпорних на лекове

Иако нам кашичица шећера може помоћи да лакше прогутамо антибиотик горког укуса, она такође може да повећа штету коју ови лекови наносе микроорганизмима у цревима.

Код пацијената који се лече од малигних обољења крви, конзумирање слатке хране током терапије антибиотицима доведено је у везу са већим смањењем разноврсности цревних бактерија него узимање самих антибиотика.

Комбинација антибиотика и шећера такође је повезана са размножавањем цревних бактерија које могу да изазову инфекције које се тешко лече, наводе истраживачи у раду објављеном у часопису Nature.

Пацијенти оболели од рака имају веома различите навике у исхрани и узимају лекове који могу да оштете њихов микробиом. Због тога они пружају јединствену прилику за проучавање изражених промена у цревима, за које верујемо да су значајне и код здравих људи, наводи Јонас Шлутер, микробиолог у здравственом систему NYU Langone Health.

Ранија истраживања засебно су указала на то да антибиотици и шећери могу да поремете цревни микробиом. Међутим, њихово заједничко дејство, нарочито код људи који су изложени већем ризику од инфекција, није било довољно разјашњено.

Болнички оброци открили везу између шећера и цревних бактерија

Истраживачи су детаљно пратили више од 9.000 оброка које је конзумирало 173 пацијента хоспитализована у центру за лечење, где су подвргнути трансплантацији крвотворних матичних ћелија.

„Евиденција о исхрани једна је од највећих непознаница у многим истраживањима која се баве исхраном и микробиомом“, јер се подаци о оброцима често заснивају на ономе што сами испитаници пријаве, напомиње Тифани Вир, микробиолог са Државног универзитета Колорадо, која није учествовала у истраживању.

Захваљујући стандардизованим болничким оброцима, истраживачи су могли да измере унос хране током више дана, до последњег грама, а затим да упореде количине различитих хранљивих материја које су пацијенти уносили са подацима о разноврсности бактерија добијеним анализом узорака столице.

За сваких додатних 100 грама шећера које су пацијенти на антибиотској терапији уносили током два дана пре узимања узорка – што одговара количини шећера у две и по лименке кока-коле – истраживачки тим утврдио је смањење разноврсности бактерија за 24 одсто.

Шећер подстиче размножавање бактерија отпорних на антибиотике

Конзумирање слаткиша и заслађених напитака током терапије антибиотицима такође је било повезано са наглим повећањем броја бактерија из рода Enterococcus. Ове бактерије могу бити отпорне на лекове и повезане су са инфекцијама које се тешко лече, а које могу довести до дужег боравка у болници и веће смртности.

„Неке бактерије понекад преживе терапију антибиотицима или су, што може бити још опасније, отпорне на њих“, каже Шлутер.

„Када тим бактеријама обезбедимо универзални ресурс неопходан за живот – једноставне шећере – додатно подстичемо њихову доминацију. То је готово као да спалите прашуму великим пожаром, а затим покушате да угасите пламен тако што доливате бензин“, објашњава микробиолог.

Истраживачи су такође спровели експеримент на мишевима који су се хранили уобичајеном храном или храном богатом сахарозом. Свим мишевима дали су једну дозу антибиотика. Утврђено је да је шећер додатно повећао заступљеност бактерија из рода Enterococcus након излагања антибиотицима.

Смањење уноса шећера могло би да помогне очувању микробиома

„Смањење уноса шећера могло би да буде још један начин на који пацијенти могу да подрже свој цревни микробиом током терапије антибиотицима“, каже Сара Бери, научница која се бави исхраном на Краљевском колеџу у Лондону, која није учествовала у истраживању.

Ипак, потребна су додатна истраживања како би се утврдило да ли се ови налази односе на све људе који узимају антибиотике.

Шлутер се нада да ће даља истраживања и клиничка испитивања помоћи да се боље разуме тачна повезаност између шећера, антибиотика и цревног микробиома.

„Антибиотике морате да узимате да бисте се борили против инфекција, али треба да будете свесни и тога да они имају нежељена дејства на микробиом“, истиче Шлутер. „Сада морамо да пронађемо начине да ублажимо ту штету.“