Скрининг спасава животе: Карцином дебелог црева могуће је спречити, рак плућа открити на време

Колоректални карцином је други по учесталости малигни тумор у Србији, али и један од ретких који се може у потпуности спречити откривањем и уклањањем преканцерозних промена. Рак плућа је и даље водећи узрок смртности од малигних болести, али рано откривање кроз скрининг програме значајно повећава шансе за успешно лечење. О значају превенције, скрининга, ситуацији у Србији и новим терапијским могућностима у Јутарњем програму РТС-а говорили су проф. др Александра Павловић Марковић и доц. др Михаило Стјепановић.

Када је реч о карциному дебелог црева, највећи проблем у Србији није само број оболелих, већ и чињеница да се пацијенти лекару често јављају касно, када је болест већ узнапредовала. Учесталост оболевања је између 58 и 62 пацијента на 100.000 становника, што је приближно европском просеку, али стручњаци указују да се захваљујући скринингу многи случајеви могу открити на време или чак спречити.

„То је један од ретких карцинома који можемо у потпуности да превенирамо. Колоноскопијом можемо да откријемо преканцерозне промене, уклонимо их и спречимо да се карцином уопште развије“, истакла је проф. др Александра Павловић Марковић.

Она је објаснила да је колоноскопија инвазивна метода, због чега многи одлажу преглед, али да су озбиљне компликације изузетно ретке.

„Пацијенти се плаше и процедуре и могућег исхода, али је важно да превазиђу тај први тренутак. Колоноскопија је безбедна метода, а компликације су веома ретке“, навела је професорка.

Редован скрининг за колоректални карцином тренутно се препоручује мушкарцима и женама од 50. године живота, али новија истраживања показују да би ту старосну границу требало померити на 45 година, јер се и код млађих особа све чешће откривају полипи и преканцерозне промене.

Говорећи о карциному плућа, доц. др Михаило Стјепановић подсетио је да је реч о великом јавно-здравственом проблему, не само у Србији већ и у целом свету.

„Карцином плућа у почетку најчешће нема симптоме и пацијенти се јављају тек када је болест узнапредовала. Зато је важно да је откријемо на време, јер тада можемо много тога да урадимо, пре свега да пацијенте оперишемо и излечимо“, рекао је Стјепановић.

Он је истакао да се скрининг за рак плућа ради нискодозним скенером, који је безболан, кратко траје и користи малу дозу зрачења.

„Овај преглед даје веома важне информације и може да покаже промене које указују на могући карцином“, навео је.

Скрининг се препоручује особама од 50 до 80 година које имају више од 30 година пушачког стажа.

Превенција најважније оружје у борби против малигних болести

Пилот-пројекат раног откривања карцинома плућа у Београду спроводи се од новембра 2023. године, уз подршку Министарства здравља, а грађани из ризичних група могу да се јаве на број телефона 066 267 268 и закажу преглед.

До сада је кроз програм прошло око 5.000 становника Београда, а код три до четири одсто њих откривене су промене које су захтевале даљу дијагностику и лечење.

„То су људи који нису знали да имају озбиљну болест. Захваљујући раном откривању, они су оперисани, излечени и вратили су се својим свакодневним активностима“, рекао је доц. др Михаило Стјепановић.

Он је додао да данас, поред хирургије, значајну улогу имају и савремене иновативне терапије.

„Постоје иновативни лекови за одређене групе пацијената, а од јесени се очекује и проширење терапијских могућности за поједине типове карцинома плућа који до сада нису били обухваћени“, навео је.

Када је реч о карциному плућа, најважнија мера је борба против пушења, док се код карцинома дебелог црева, уз здрав начин живота, посебно истиче значај скрининга.

„Скрининг се ради када је човек потпуно здрав. Ако се карцином дебелог црева открије у раној фази, када је у питању полип или почетни стадијум болести, више од 90 одсто пацијената преживи пет година. Код метастатске болести тај проценат је значајно мањи“, истакла је проф. др Александра Павловић Марковић.

„Један позив и један преглед могу да спасу живот“, закључили су саговорници РТС-а.

понедељак, 27. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом