После два века решена Наполеонова шифра – вештачка интелигенција прочитала тајно писмо

Картер Черч, инжењер за вештачку интелигенцију у компанији за сајбер-безбедност "SentinelOne", представио је резултате у објави на мрежи Икс, објашњавајући како је новом моделу компаније „OpenAI“, GPT-6 Astra, дао један упит и једну слику како би дешифровао вековима стару шифру. Шест сати касније, задатак је био завршен.

„У почетку нисам веровао. Сви смо искусили ситуације у којима модел изнесе неку невероватну тврдњу, али је овде разлика у томе што се решење може механички проверити: практично не постоји могућност да би погрешан кључ дао смислен и историјски доследан резултат“, рекао је Черч за Лајв сајенс.

Писмо је 1809. године, на Наполеонов захтев, послао његов пасторак Ежен, вицекраљ Италије, маршалу Огисту де Мармону, који је био стациониран далеко од осталих француских трупа, на источној обали Јадранског мора. Сврха писма била је да Мармону пренесе положаје свих осталих француских и савезничких армија широм континента. Међутим, како војне тајне не би биле откривене француским непријатељима у случају да писмо буде пресретнуто, порука је била шифрована.

Черч је пронашао писмо док је тражио одговарајућу шифру коју би могао да дешифрује како би демонстрирао могућности модела GPT-6 Astra. „Могућност провере решења заправо је најтежи део, далеко тежи од генерисања могућих решења. Једноставно не можете аутоматизовати одговорност“, наводи Черч.

Према његовим речима, једина јавно доступна слика писма била је скен ниске резолуције, објављен у француском војном часопису 1969. године. Писмо садржи 155 различитих знакова, односно укупно 1.300 знакова, а шифра је хомофона, што значи да су најчешћа слова представљена са више међусобно заменљивих симбола.

Ипак, то је било довољно да GPT-6 Astra транскрибује текст и пронађе делимичну табелу историчара криптологије Данијела Танта, која претходно није била повезана са овим писмом. У њој је било објашњено значење 33 симбола, што је обухватало око трећине писма.

„Astra је сама успоставила ту везу током истраживања на интернету. Колико разумем, Тант је табелу каталогизовао као ’Code entre Eugène de Beauharnais et le Général Grammont‘, што је можда била грешка у називу (Grammont уместо Marmont?). У сваком случају, Astra је идентификовала тај пример и једноставно одлучила да покуша да га примени на ову шифру... и успело је!“, истакао је Черч.

GPT-6 је затим успешно искористио делимичну табелу како би утврдио шта представљају остали симболи и превео поруку.

„Ово је заиста занимљива примена вештачке интелигенције и освежавајуће је видети да се она користи на продуктиван начин како би се покушало доћи до веродостојног решења једне историјске мистерије“, рекао је Зак Вајт, истраживач историје на Универзитету у Портсмуту и водитељ подкаста о Наполеоновим ратовима, за Лајв сајенс.

Камен из Розете

Мајкл Роу, истраживач европске историје на Краљевском колеџу у Лондону, рекао је да су резултати „импресивни“ и да, пошто имамо приступ Наполеоновој оригиналној преписци са његовим пасторком, у којој је детаљно навео шта би шифрована порука требало да садржи, можемо са прилично великом сигурношћу да верујемо преводу Еженовог писма.

„То је помало попут Камена из Розете. Ако сте вештачку интелигенцију тестирали на овом писму, чији садржај у великој мери познајете јер се на њега упућује у другом писму, вештачка интелигенција уради своје и у суштини репродукује оно што очекујете да видите. А онда, ако потпуно исту врсту алата и методологије примените на нешто чији садржај не познајете, већа је вероватноћа да ћете веровати резултату“, појаснио је Роу за Лајв сајенс.

То, међутим, значи и да превод Еженове тајне поруке није нарочито изненадио историчаре.

„Шифрована верзија само је поновила велики део онога што се налази у том [оригиналном] писму, тако да нам, у извесном смислу, не говори ништа ново – није да открива неку велику нову информацију“, рекао је Роу.

Поред положаја трупа и њихових команданата, Еженова порука подстиче Мармона да се не плаши противника: „Када добијете наређење за марш, не смете дозволити да вас застраше неколико трупа или окупљање руље“, наводи се у недавно преведеном писму.

Према Вајтовим речима, превод ипак отвара „занимљива питања о Наполеоновом начину размишљања уочи похода на Аустрију 1809. године“. На пример, он је навео да је Наполеон у том тренутку заправо имао 60.000 војника мање на располагању него што се наводи у овом писму, као и да је изгледа био усредсређен на број војника које би Аустрија могла да пошаље у инвазију на Италију.

„Важно је да историчари сада резултате рада вештачке интелигенције поставе у шири историјски контекст тог периода“, рекао је Вајт, додајући да ће бити занимљиво видети да ли кључ који је добијен овим радом вештачке интелигенције сада може да се примени и на другу преписку.

Дешифровање кодова у кратком року

Шифре су у овом периоду биле прилично уобичајене и коришћене су за преношење осетљивих војних и дипломатских информација.

„Француски цар Наполеон Бонапарта био је приморан да користи шифре како би безбедно преносио осетљиве информације широм свог огромног царства. Увек је постојала реална могућност да писма буду пресретнута, што би потенцијално француским непријатељима пружило важне обавештајне податке о царевим плановима“, навео је Вајт.

Међутим, употреба вештачке интелигенције за разбијање оваквих шифара могла би да пружи и увид у приватне животе историјских личности.

„Шифре су се често користиле и за приватну преписку“, рекао је Роу, на пример у писмима између припадника елите који су били у ванбрачним везама.

Ова техника могла би да буде корисна и историчарима антике који проучавају документе на језицима и писмима које још не разумемо у потпуности, као и текстове написане нечитким рукописом.

„Кроз различите временске периоде, ово [вештачка интелигенција] отвара врата“, рекао је Роу.

Када је реч о овој конкретној шифри, Черч каже да она сама по себи није нарочито сложена.

„Криптографи су ово могли лако да разбију да су имали довољно времена и енергије“, сматра он. Ипак, за то би била потребна сарадња стручњака из различитих области, као и значајна количина времена и труда.

„Свака област има нерешену гомилу уских, специјализованих проблема за које стручњаци немају довољно времена да их решавају. Поука је да ће људи који буду скраћивали те спискове све чешће бити аутсајдери које је једноставно нешто заинтересовало“, рекао је Черч.

Черчев резултат потврдио је Сатоши Томокијо, инжењер за патенте и криптограф, који води интернет страницу Cryptiana, посвећену нерешеним историјским шифрама. Писмо је сада на тој страници означено као „решено“.

„Овај рад у потпуности зависи од свих истраживања која су уложена у проналажење ових шифара, утврђивање да ли су заиста нерешене, њихово стављање у контекст и тако даље, и волео бих да ти људи добију сва признања која заслужују. Ту је заправо уложен најтежи рад“, рекао је Черч, говорећи о Томокијовој интернет страници.