Јајници после менопаузе можда добијају потпуно нову улогу, показује ново истраживање

Менопауза се традиционално описује као тренутак када женски репродуктивни систем престаје да функционише – јајници више не ослобађају јајне ћелије и њихова улога се сматра завршеном. Међутим, репродуктивна биолошкиња Франческа Данкан није прихватила тако поједностављену представу о „пензионисању“ јајника. Њу је занимало шта се са јајницима дешава након што престану да производе јајне ћелије. Према резултатима новог истраживања, много је прикладније говорити о промени улоге него о престанку функције.

С обзиром на то да је животни век све дужи, све је више жена које значајан део живота проводе после менопаузе, док су промене које се у том периоду дешавају у организму и даље недовољно истражене.

Ново истраживање на мишевима, које су Данкан са Универзитета Нортвестерн у Илиноису и сарадници из више америчких институција објавили у часопису Molecular Human Reproduction, указује на то да јајници после менопаузе нису неактивни.

Ови резултати надовезују се на још једно истраживање Франческе Данкан, спроведено на женама у постменопаузи, које још није прошло поступак рецензије. У том истраживању показано је да су се протеини које производи ткиво јајника код 28 жена у постменопаузи разликовали између старосних група.

Да су јајници после репродуктивног периода заиста потпуно „неактивни“, такве разлике не би требало да постоје.

Иако истраживања на мишевима не могу у потпуности да објасне шта се дешава у људском организму, због сличне еволутивне историје могу да пруже важне смернице.

Промене у јајницима током старења

У оквиру истраживања научници су уклонили јајнике мишева старих два, 18 и 24 месеца, при чему је свака старосна група представљала различиту фазу репродуктивног циклуса.

Код мишева репродуктивна функција јајника обично престаје око друге године живота. Њихова менопауза није праћена наглим падом нивоа естрогена као код људи, али има и одређене сличности.

Ткиво једног јајника сваке животиње анализирано је под микроскопом како би се утврдиле анатомске промене у различитим животним фазама.

Други јајник коришћен је за анализу методом масовног секвенцирања РНК, која омогућава не само утврђивање присутних гена у ткиву, већ и идентификацију оних који су активно укључени у производњу протеина.

Од репродуктивне ка имунолошкој улози

Како се и очекивало, резултати су показали да се са старењем успоравају механизми повезани са репродуктивном функцијом. Старији мишеви имали су мањи број фоликула, као и промене у организацији ћелијског ткива и колагена.

Ипак, то није значило да је читав „производни погон“ престао да ради. Напротив, резултати указују да јајници преузимају нову функцију.

„Транскриптомске анализе откриле су да се са старењем дешава прелазак са репродуктивне функције ка доминантном имунолошком потпису“, наводе аутори и додају. „Сходно томе, у јајницима након репродуктивног периода уочена је повећана инфилтрација Т-лимфоцита, макрофага и мултинуклеарних џиновских ћелија".

Иако су јајници старих мишева и оних који више нису били репродуктивно активни изгледали и функционисали знатно другачије од јајника младих животиња, имали су и посебне транскриптомске профиле, што је слично ономе што је Данкан уочила и код жена у постменопаузи.

То указује да јајници настављају да пролазе кроз молекуларне промене чак и након што се њихова репродуктивна улога угаси. Према тумачењу истраживача, они преузимају улогу органа са имунолошким, односно инфламаторним карактеристикама.

„Ови налази доводе у питање претпоставку да су јајници након репродуктивног периода неактивни и уместо тога указују да стичу имунолошки идентитет са потенцијалним ендокриним и паракриним утицајем на старење читавог организма“, закључују Данкан и њене колеге.

Према ауторима, ови резултати могли би да имају значајне последице за здравствену заштиту жена након репродуктивног периода, посебно за оне којима су јајници хируршки уклоњени.

Истраживање је објављено у часопису Molecular Human Reproduction.