Златни септембар: Три и по деценије борбе удружења „Увек са децом“ за осмехе и излечење малих пацијената

Септембар се широм света обележава као „Златни септембар“, месец посвећен подизању свести о малигним болестима код деце и младих, као и пружању преко потребне подршке њима и њиховим породицама. Удружење „Увек са децом“ ове године обележава значајан јубилеј – 35 година рада, током којих су били ослонац малишанима на лечењу и њиховим најближима.

Извршна директорка Удружења Милева Личина, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, истиче да овај јубилеј представља много више од бројке, с обзиром на то да је пре 30 година и сама била родитељ чије се дете лечило.

„Ових 35 година за мене лично није само јубилеј, то је део мог живота. Мој први сусрет са удружењем 'Увек са децом' није се десио тек када сам се запослила у њему. Био је то неки други период мог живота - била сам родитељ чије се дете лечило. То је било пре 30 година“, наводи Личина.

Она се присећа колико значи када у најтежим тренуцима поред себе имате некога ко вас истински разуме.

„И у то време сам разумела, и било ми је јасно, колико значи када имате некога коме можете да се обратите, некога ко вас разуме, и некога коме не морате да објашњавате како се осећате и са каквим проблемима се сусрећете. Некога ко вам каже: 'Tу смо. И удружење 'Увек са децом' је било ту, за мене и за моју породицу, и ја сам им на томе неизмерно захвална“, наглашава директорка удружења.

Подршка која траје током целе године

Борба против малигних болести не познаје календарске месеце, због чега је солидарност и помоћ заједнице потребна 365 дана у години.

„Важно је да говоримо током целе године, јер болест не препознаје датуме. Деца не болују само у септембру. Када прође септембар, њихово лечење није завршило. Они и даље су на лечењу, лечење траје, питања трају, страх траје, и подршка мора да траје“, објашњава Милева Личина.

Она додаје да се борба малих пацијената не завршава са изласком из болнице, већ се наставља кроз живот, због чега је очување детињства, игре и школовања током лечења од немерљивог значаја.

Вртић у болници и повратак осећаја безбрижности

На Институту за онкологију и радиологију у Београду функционише посебан кутак – „вртић“, где деца могу да забораве на тешке медицинске термине попут терапија, магнета и скенера.

„А онда у тај вртић неко донесе бојице, неко донесе играчку, неко седне и само поразговара са њима, и он се опет осећа као дете и разуме да је дете. Зато је наш циљ да сачувамо њихово детињство“, истиче Личина.

Акција „Да моја коса буде твоја коса“

Једна од запаженијих иницијатива Удружења јесте прикупљање косе за израду перика, пројекат који малишанима враћа самопоуздање и осмех на лице.

„Ми између многих пројеката имамо и пројекат 'Да моја коса буде твоја коса'. И можда се то чини да је то мали гест. Међутим, за децу то уопште није мали гест, то је велики гест. Јер када дете изгуби косу, оно промени свој изглед“, наводи она и додаје да перика тинејџерима помаже да се поново осећају лепо и безбрижно прошетају или оду у школу.

Личина је упутила и захвалност свима који донирају косу упркос томе што никада неће упознати дете до којег перика стиже, јер удружење штити лични интерес и приватност малих пацијената.

Статистика и наде за будућност

Када је реч о успеху лечења, светска статистика показује проценат излечења од 80 одсто, док је званична домаћа статистика на нивоу од 65 одсто.

„У том смислу ми свакако још увек морамо много тога да радимо да би постигли и достигли тај резултат. Оно што могу да кажем јесте да сам 30 година у овој причи, да је медицина напредовала и код нас, потребе су се мењале, све смо ми то пратили“, поручује Милева Личина, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, уз уверење да ће уз даљи напредак и труд и Србија достигнути „чаробни број“ од 80 одсто излечене деце.