Тетоваже и имунитет: Шта наука заиста зна о утицају мастила на организам

Када се мастило убризга у кожу, оно не остаје изоловано у месту примене, већ ступа у интеракцију са чиниоцима имунолошког система – што је процес који научници тек почињу детаљније да разумеју.

Мастила за тетоваже представљају сложене хемијске мешавине које садрже пигменте, носаче течности, конзервансе и нечистоће.

Значајан део тих пигмената првобитно је развијен за индустријску употребу – попут боја за аутомобиле, пластику или штампу – а не за убризгавање у људску кожу.

Поједина мастила могу садржати трагове тешких метала као што су никл, хром, кобалт, а понекад и олово, који су познати по томе да могу изазвати алергијске реакције и утицати на имунолошку осетљивост.

Такође, присутна су и органска једињења попут азотних боја и полицикличних ароматичних угљоводоника, од којих нека могу да се разграде у потенцијално токсичне или канцерогене супстанце.

Како имуни систем реагује на тетовирање

Сам процес тетовирања подразумева убризгавање мастила у дермис, дубљи слој коже. Организам те честице препознаје као страно тело, због чега имуни систем покушава да их уклони.

Међутим, честице пигмента су превелике да би биле потпуно елиминисане. Уместо тога, оне остају „заробљене“ у ћелијама коже, што тетоважи даје трајност.

Истраживања показују да део мастила може да путује кроз лимфни систем и да се акумулира у лимфним чворовима – кључним структурама имуног одговора.

Потенцијални утицај на имуни одговор

Нова истраживања указују да пигменти из тетоважа могу утицати на активност имуног система. Забележено је да мастило може да изазове упалу и да одржава имуни систем активним недељама након тетовирања.

Постоје и налази који указују да присуство мастила на месту примене вакцине може да промени имуни одговор, укључујући и смањену реакцију на одређене вакцине, попут оних против ковида-19, преноси science.alert.com.

Ипак, важно је нагласити да ово не значи да су вакцине небезбедне, већ да мастило може утицати на сложене механизме имунолошке комуникације у специфичним условима.

Алергије, упале и дугорочни ризици

Најчешће документоване последице тетовирања су алергијске реакције и хроничне упале. Посебно су проблематичне црвене, жуте и наранџасте боје, које се чешће доводе у везу са сврабом, отоком и стварањем гранулома.

Ове реакције могу да се појаве и месецима или годинама након тетовирања, а хронична упала се повезује са оштећењем ткива и повећаним ризиком од болести.

Иако за сада не постоје чврсти докази да тетоваже директно изазивају рак код људи, лабораторијска истраживања указују на потенцијалне ризике, посебно због разградње пигмената у токсичне нуспроизводе.

Ризик од инфекција 

Као и сваки поступак који нарушава интегритет коже, тетовирање носи ризик од инфекција, укључујући бактеријске инфекције и вирусе попут хепатитиса Б и Ц у случају лоших хигијенских услова.

Додатни проблем представља неуједначена регулација мастила за тетоваже. У многим земљама не постоји обавеза потпуног декларисања састава, што отежава процену ризика.

За већину људи тетоваже не доводе до озбиљних здравствених проблема, али оне представљају трајно излагање организма страним хемијским супстанцама.

Научни докази за сада не указују на широко распрострањену опасност, али све већи број истраживања отвара питања о дугорочним ефектима на имуни систем и опште здравље.

Како тетоваже постају све веће, бројније и сложеније, расте и потреба за додатним истраживањима која би дала јаснију слику њиховог утицаја на људски организам.