Где је најбоље побећи од тропских температура – под клима уређај, у хлад, на базен...

Није лако напољу на врућини, а још је теже кад је врућина и у хладу, па нигде спаса. Вруће је и у кафићу, а нарочито док се чека превоз.

Београђани топлоту растерују лепезама, ручним вентилаторима, расхлађују се водом и купањем у базену.

Деца и кућни љубимци не смеју се остављати без надзора у колима, јер температура у возилу за кратко време може да буде и двоструко виша него напољу. На врућини смо уморнији, контрација слаби, а рад на високим температурама може да буде и опасан.

„Ако се ради о грађевинцима, путарима, ти тешки физички послови, њихови шефови, пословође да распореде у јутарњим и послеподневним часовима, да им се обавезно обезбеди неки мали одмор и чешће паузе“, саветује интерниста Зоран Ковачевић.

Сваких пола сата сваком би годила чаша воде, лагана одећа и што краће боравити на сунцу у најтоплијем делу дана. Тело само шаље упозорења кад се бори са врућином.

„Долази до вазодилетације крвних судова коже, али се та топлота преноси и на остатак организма, загревају се органи, а са друге стране имамо знојење, губљење електролита и то предиспонира, пре свега, падом крвног притиска – главобоља, вртоглавица, несвестица, умор, малаксалост“, објашњава професор доктор Небојша Тасић, помоћник министра здравља.

Клима пружа најбрже олакшање, али доктори упозоравају – разлика између спољне и унутрашње температуре не сме да буде већа од пет до седам степени. Нагли прелазак из топлог у хладно, није добар ни приликом уласка у воду, ако се расхлађујете на рекама и базенима.

„Расхлађивање пре уласка у воду, избегавање прекомерног уношења хране и пића, строго неконзумирање алкохола и психоактивих супстанци, непрецењивање својих способности“, наводи Драган Керкез из Удружења спасилаца на води Србије.

Вруће јесте, али није први пут. Многи ће се заувек сећати 2024. године, која је била најтоплија од када постоје мерања.