Старење не значи пропадање – скоро половина сениора преко 65 година напредује с годинама

Старење не мора нужно да значи назадовање – готово половина старијих испитаника у великој студији Универзитета Јејл временом је постала ментално оштрија, физички снажнија или је напредовала на оба плана.

Студија је показала да многе старије особе током времена заправо напредују, а да њихова уверења о старењу могу имати важну улогу у тим позитивним променама.

На основу више од деценије прикупљаних података из великог, национално репрезентативног истраживања међу старијим Американцима, научници су открили да је готово половина особа старијих од 65 година показала мерљиво побољшање когнитивних способности, физичких функција или оба аспекта.

Резултати указују да је напредак у познијем животном добу много чешћи него што већина људи мисли.

„Многи људи поистовећују старење са неизбежним и непрекидним губитком физичких и когнитивних способности. Оно што смо открили јесте да напредак у познијим годинама није реткост – он је уобичајен и требало би да буде део нашег разумевања процеса старења“, изјавила је Бека Р. Леви, главна ауторка студије и професорка друштвених и бихевиоралних наука на Школи јавног здравља Универзитета Јејл.

Студија је објављена у стручном часопису Geriatrics.

Старење и напредак током времена

Истраживачки тим анализирао је податке више од 11.000 учесника из студије Health and Retirement Study, дугорочног истраживања старијих Американаца које финансира савезна влада САД.

За процену промена у менталним способностима коришћен је свеобухватни тест когнитивних функција. Физичке способности процењиване су на основу брзине хода, показатеља који геријатри сматрају једним од кључних индикатора општег здравља јер је уско повезан са инвалидитетом, хоспитализацијама и смртношћу.

Учесници су праћени до 12 година. Током тог периода, 45 одсто њих показало је побољшање у најмање једној од две анализиране области.

Приближно 32 одсто испитаника напредовало је у когнитивним способностима, док је 28 одсто остварило физички напредак. Код многих су побољшања била довољно велика да се сматрају клинички значајним. Када су истраживачи урачунали и особе чије су когнитивне способности остале стабилне уместо да опадају, показало се да је више од половине учесника избегло уобичајено очекивано когнитивно назадовање.

„Занимљиво је да се ови помаци не виде када посматрате само просечне вредности“, рекла је Леви, ауторка књиге Breaking the Age Code: How Your Beliefs About Aging Determine How Long & How Well You Live.

„Ако све испитанике посматрате као једну групу, видећете пад. Али када анализирате појединачне животне токове, открива се сасвим другачија прича. Значајан проценат старијих особа које смо проучавали заправо је напредовао“, навела је Левијева.

Улога позитивних уверења о старењу

Истраживачи су такође покушали да утврде зашто су неке старије особе напредовале, док друге нису.

Једно од могућих објашњења били су ставови о старењу које су испитаници имали на почетку истраживања. Конкретно, анализирано је да ли су имали позитивнији или негативнији поглед на процес старења.

Резултати су потврдили ову претпоставку. Старији испитаници са позитивнијим ставовима према старењу имали су знатно већу вероватноћу да побољшају и когнитивне способности и брзину хода. Ова повезаност остала је снажна и након што су истраживачи узели у обзир факторе као што су старост, пол, образовање, хроничне болести, депресија и дужина праћења.

Налази се надовезују на теорију „утеловљења стереотипа“ професорке Леви. Према тој теорији, стереотипи о старењу које људи усвајају из друштва – кроз медије, друштвене мреже и оглашавање – могу временом постати део њиховог идентитета и имати мерљиве биолошке последице.

Претходна истраживања показала су да су негативна уверења о старењу повезана са слабијим памћењем, споријим ходом, повећаним кардиоваскуларним ризиком и биомаркерима повезаним са Алцхајмеровом болешћу.

Према речима Леви, нова студија показује да је могућ и супротан образац.

Рушење предрасуда о старењу

Побољшања нису забележена само код особа које су на почетку истраживања имале физичке или когнитивне потешкоће.

Истраживачи су утврдили да су чак и испитаници који су на почетку имали нормалне когнитивне и физичке способности често остваривали напредак током времена. Ово откриће доводи у питање тврдњу да су побољшања у старости само резултат опоравка од болести или повратка на претходни ниво функционисања након здравствених проблема.

Аутори студије надају се да ће резултати допринети промени друштвеног погледа на старење и смањити уверење да је континуирано пропадање неизбежно.

Такође сматрају да налази пружају додатне аргументе за већа улагања у превентивну здравствену заштиту, програме рехабилитације и друге услуге које старијим особама помажу да развијају своју способност опоравка, отпорности и напретка.