Тајна Теодоре Хребељановић – „АрхеоФорензика“ открива живот затрпан вековима заборава

У оквиру традиционалне манифестације „Теодорини дани у Врбасу“, у суботу ће претпремијерно бити приказан документарно-играни филм „Теодора Хребељановић: Одсјај заборава“, ауторке Милице Поповић, уреднице у Научној редакцији Културно-образовног програма РТС-а. Филм је део новог серијала РТС-а „АрхеоФорензика“, који спаја археологију, биоантропологију, форензику и игране реконструкције.

Прича о Теодори Хребељановић, четвртој ћерки кнеза Лазара и кнегиње Милице, почела је од некрополе Шуваков салаш у Врбасу, објашњава уредница Милица Поповић, гостујући у Јутарњем програму.

Теодора се удала за угарског великаша Николу Другог Горјанског, који је 1402. године добио титулу палатина. Познато је и да су имали двоје деце, Катарину и Николу Трећег, али о њеном животу после удаје готово да нема података.

„Ми смо кренули једним путем који можда за гледаоце може да буде необичан, али за археологе и антропологе је сасвим нормалан след. Врло често, кад дођемо на неко археолошко ископавање, о неким стварима знамо мало, а онда идемо и истражујемо“, наводи Поповићева.

Од некрополе до приче о Теодори

Гледаоци ће у филму пратити истраживање од првог помена Врбаса, односно Орбас-палоте, коју је краљица Марија дала на управу Теодорином супругу.

Посебно место у причи има девојка сахрањена на некрополи у некадашњем Врбасу, са необичним украсом за главу – почелицом, која изгледом подсећа на владарски украс, али је направљена од јефтиних материјала и садржи више од 600 перлица.

„Питамо се, пошто је она сахрањена у некадашњем Врбасу, у поседу којим је владао Теодорин супруг, да ли су се можда среле и да ли је она, по узору на њену почелицу, урадила и своју“, напомиње Поповићева.

Теодору у играним сценама тумачи сликарка Исидора Лекић, док Бојана Гргуровић игра девојку пронађену на некрополи.

Кости као сведоци живота

Назив серијала АрхеоФорензика описује и начин на који аутори покушавају да реконструишу прошлост. Користе се знања биоантрополога, археолошки налази, три-де реконструкције и подаци добијени проучавањем некропола.

„То нам је база и основа. Ми у овом серијалу обрађујемо и познате и непознате ликове. Све те њихове трауме на костима, а и ако је у сасвим добром стању очуваности скелет, говори нам о квалитету живота, ако су патологије, о потресним ситуацијама“, објашњава Поповићева.

На тај начин, додаје, оживљавају се људи који су живели вековима раније, а научна сазнања публици се представљају кроз динамичну, готово криминалистичку форму.

Серијал за сада има три епизоде, а снимају се и нове. Поред приче о Теодори Хребељановић, обрађене су Мистерија виминацијумске Мона Лизе и Убиство легионара.

Филм о Теодори доноси и причу о једној од две представе Косовског боја које се налазе у Врбасу.

„Имамо игране кадрове, није сувопарно. Као што људи воле да гледају савремену форензику, ово је много лепше. Можда нам је мало лакше када смо удаљени вековима од тих ситуација, али је исто тако изазовно“, закључује Милица Поповић.