Нови правилник доноси важне промене за особе са дијабетесом типа 1

Дијабетес је хронична болест од које пацијенти најчешће страдају због компликација, али уз адекватну терапију и редовно праћење болест може успешно да се држи под контролом. Нови правилник о медицинско-техничким помагалима доноси додатна права особама са дијабетесом типа 1, а циљ је да се оболелима омогући квалитетније лечење и бољи квалитет живота.

Председница Републичке стручне комисије за превенцију и лечење дијабетеса професорка Јелица Бјекић Мацут навела је да у Србији око 35.000 људи има дијабетес типа 1, док се укупан број оболелих од шећерне болести процењује на око 800.000.

Према њеним речима, званично је регистровано нешто више од 400.000 особа са дијабетесом типа 2, док велики број оболелих још није препознат у систему.

„Остали пацијенти, нажалост, нису регистровани и ту морамо много да радимо сви заједно на њиховом скринингу, препознавању и дијагностици“, истакла је професорка.

Др Бјекић Мацут подсетила је да је Министарство здравља пре две године формирало стручну комисију која је прошле године израдила национални програм за превенцију и лечење дијабетеса.

Проширена подршка за особе са дијабетесом типа 1

Нови правилник доноси проширена права на сензоре и инсулинске пумпе за особе са дијабетесом типа 1. Поред деце, право на савремена помагала задржавају и млади након навршене 18. године, а обухваћени су и пацијенти код којих је болест откривена у 19. или 20. години живота.

Посебна пажња посвећена је трудницама са дијабетесом типа 1.

„Право на терапију и помагала добиће и труднице, што је јако битно, труднице типа један, значи које су у преконцепцијском периоду, током трудноће и годину дана после порођаја“, навела је професорка.

Комисија се изборила, како истиче гошћа Дневника, да остали пацијенти са дијабетесом типа један могу да изаберу, ако им одговара, да уместо одређеног броја трака добију један сензор месечно. „Они који не желе да имају инсулинску пумпу, сензоре, њима ће остати право да имају месечно, говорим о типу један који су на четири дозе, да имају 150 трака за самоконтролу шећерне болести.“

Истакла је да су едукација, превенција и рано откривање болести кључни за смањење ризика од компликација. Посебан акценат стављен је на скрининг гојазне деце и препознавање инсулинске резистенције.

„Према новим критеријумима Америчке асоцијације за дијабетес вредност шећера на таште преко 5,6 се сматра преддијабетесом. Управо те групе са 5,6 до 5,9 и те како треба препознати, одрадити тест са 75 грама глукозе – тест толеранције на инсулин“, саветује др Бјекић Мацут.

Упозорила је и да дијабетес често нема ране симптоме: „Када се појави шећерна болест, нажалост, мнема симптома упозорења. Она се зато зове тихи убица. Када се јаве они чувени симптоми: сушење уста, жеђање, мокрење, то је већ поодмакла шећерна болест.“

Говорећи о ширем здравственом контексту, подсетила је да Србија има око 1,7 милиона гојазних људи и да се гојазност данас посматра као озбиљна хронична болест која захтева лечење и системску подршку.

„Ово је једна велика борба и ово су тек први кораци“, поручила је професорка, додајући да се у наредним годинама очекује даље унапређење права и лечења особа са дијабетесом.