Васкршњи пост – како постити, а не угрозити здравље

Једна од најчешћих брига оних који данас започињу пост је како правилно постити, како се правилно хранити, а не угрозити здравље. Ако кренемо од тога шта је идеја поста, циљ сигурно није да се смањи телесна маса и ако неко креће у пост због тога, погрешни су му разлози, истиче др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију.

„У основи поста јесте да човек осети једну врсту искушења у томе да нема довољно хране и основа поста јесте да ви у ствари немате баш велики избор хране. Данас људи који посте примарно се баве тиме како ће дан да испуне храном, ако већ не једу месо и намирнице животињског порекла. Тако да у ствари правилан пост значи планирање“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Онај ко креће у пост требало би да више води рачуна о свим микронутријентима – о извору протеина, што је највећи изазов поста, о избору угљених хидрата, пошто ће њих бити највише, али неки имају већу нутритивну вредност. Такође, треба правилно изабрати и масти, додаје Анђелковићева.

„Тако да неко ко креће у пост, осим ако неће да пости тако што ће да гладује, што опет и није идеја поста, требало би да планира своју исхрану. Оно што ће највише да недостаје су протеини. Биљна храна јесте богата протеинима, али је потребно уносити их у већој количини и много разноврсније, него што то чинимо у свакодневној исхрани.“

Пост и физичка активност

Слободан Стијачић, спортски тренер истиче да живимо у изобиљу хране, али лоше исхране. Спортисти и рекреативци који посте, требало би најпре да разговарају са својим духовником и са доктором како би се припремили за пост или суплементацију.

„Са друге стране, тренер је тај који води рачуна о клијенту, његовом тренутном стању, интензитету његовог тренинга и количини енергије коју има. Чињеница је да је количина протеина у време поста доста нижа и интензитет тренинга мора да се мења. Избегавају се тренинзи снаге и масе, а већи фокус се ставља на одржавање тренутног стања вежбача“, наглашава Стијачић.

Пост са друге стране носи у себи неку другу вредност, напомиње спортски тренер, која се не своди само на уздржавање од хране. Зато је потребна дисциплина и истрајност како у тренингу, тако и у посту, да се обрачунамо са својим слабостима, безвољношћу, немотивисаношћу и дођемо до одређеног циља.

Докторка Анђелковић наглашава да сви који намеравају да посте предстојећих седам недеља, требало би пре тога да знају неке основне параметре везане за стање свог организма. Оно што се зна је да ће током поста недостајати витамин Б12 којег има само у месу, недостајаће гвожђе којег такође доминантно има у намирницама животињског порекла, недостајаће калцијум јер нема млека и млечних производа.

„Тако да било би добро да људи који крећу у пост имају барем неке основне податке о свом здрављу, најмање барем неку крвну слику, да знају где се налазе, јер ће сам пост, посебно током тренинга довести до слабости, до умора, до мањка снаге и то ће тренери приметити. Значи неће бити само недостатак витамина, минерала или недостатак протеина, већ су за сваки тренинг ипак доминантни угљени хидрати“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

У сваком случају то не би требало да буде само хлеб, пиринач и кромпир, већ интегралне житарице, воће и поврће.

„Научили смо да журимо, али нисмо научили да чекамо и да се стрпљиво припремимо за изазове које нам следе, било то у тренингу, било у посту или било који други циљ да поставимо себи. Потребно је барем 10 дана неког увода, полако припреме, па онда улазак у пост и тренинг“, додаје Слободан Стијачић, спортски тренер.

Поред тога, треба имати у виду да постоје спортисти који су већи део своје професионалне каријере вегетаријанци и вегани, тако да се ових седам недеља поста не може прогласити за неки изузетан подвиг, истиче др Марија Анђелковић из Центра за спортску исхрану и суплементацију.