Разлике између вирусног и бактеријског менингитиса и када помаже вакцина

После случајева менингитиса у Великој Британији, стручњаци у Србији позивају на опрез. Инфектолог Горан Стевановић објашњава које су разлике између бактеријског и вирусног менингитиса, колике ризике носе, када помаже вакцинација и када треба потражити помоћ лекара.

Упркос томе што у Србији тренутно нема назнака повећаног присуства менингитиса, опрез је неопходан, поручио је директор Инфективне клинике Универзитетског клиничког центра Србије, инфектолог др Горан Стевановић.

„Кад говоримо о инфекцијама нервног система увек има разлога за страх и забринутост, јер то су међу најтежим инфекцијама и чак кад се све уради апсолутно на време и кад се терапија започне врло рано, увек су скопчане са ризиком и компликацијама и неповољним исходом“, истакао је Стевановић.

Осврћући се на ситуацију у Великој Британији, где су забележени случајеви менингитиса са смртним исходом, Стевановић наводи да је реч о бактеријском узрочнику.

„Ради се о менингококу групе Б. То је бактеријски изазивач који се појављује повремено, некад епидемијски, некад спорадично. Велика Британија је увела вакцинацију за комплетну популацију још 2015. против менингокока и нису очекивали појаву обољења“, објашњава др Стевановић, додајући да је додајући да је до ширења дошло јер је инфекција захватила популацију која није обухваћена вакцинацијом.

Због сумње да је заражен менингитисом, ученик Електро-техничке школе из Бањалуке примљен је у Универзитетски клинички центар, а вирусни менингитис потврђен је код једног дечака предшколског узраста.

„Вирусни менингитис је много лакша форма болести, са много мањим процентом неповољних исхода. Врло ретко се јављају компликације“, наглашава Стевановић, додајући да је то уобичајено за прелазни период године.

У Србији вакцинација против бактеријског изазивача менингитиса препоручена особама угроженог имунитета

Др Горан Стевановић истиче да се вакцинација против менингокока примењује у строго одређеним ситуацијама. „Код нас у земљи је та вакцина препоручена за особе које имају ослабљен имунитет. Особе које су биле у директном контакту са оболелима од менигокока примају антибиотску терапију. Значи не треба сви да користе антибиотик“.

Вирусни менингитис најчешће се преноси контактом или прљавим рукама, док се бактеријски преноси респираторним путем. Када је реч о симптомима, изузетно је важно реаговати на време.

„Прва симптоматологија која треба да покрене позорност је висока температура, поремећај општег стања и интензивна главобоља праћена повраћањем. У таквим околностима је потребан преглед лекара који ће ако постоји сумња на менингитис упутити на адекватну дијагностику која се ради у специјализованим установама“, закључио је др Сревановић.