Све више људи алергично на храну – да ли се то лечи

Млеко, јаја, кикирики, пшеница… За неке људе то је хорор опасан по живот. Многи људи су такође алергични на лешнике, соју или ракове. А има још тога.

Према недавној студији Лондонског империјалног колеџа, процењени број нових случајева алергије на храну у Великој Британији за десет година се удвостручио: са 76 случајева на 100.000 људи у 2008, на 160 случајева на 100.000 људи у 2018. То је око 1,1 проценат британског становништва који је алергичан на храну, односно више од 675.000 људи.

Алергије на храну нису само британски проблем. У 2023. је процењено да осам одсто деце и 10 одсто одрасле популације широм света пати од алергије на храну. Већина тих људи живи у индустријализованим земљама, у градовима.

Шта је алергија?

У случају алергије, имуни систем реагује на заправо безопасне стране супстанце и то знацима упале и стварањем антитела. Та имунолошка реакција може се манифестовати и осипом и отоцима на кожи. Симптоми могу бити и мучнина, грозница или астма.

Понекад је активирана имунолошка реакција толико јака да доводи до такозваног анафилактичког шока, а тиме и до колапса крвотока опасног по живот. Према прегледу из 2021, ораси, кравље млеко и ракови најчешћи су покретачи анафилаксије широм света.

Имајући у виду потенцијални ризик по живот који представља алергија на храну, истраживачи сматрају да је пораст броја случајева алармантан. Према британској студији, људи у сиромашнијим областима потенцијално имају мање приступа лековима за хитне случајеве који спасавају живот.

Како се развија алергија на храну?

Генетска предиспозиција игра улогу у развоју алергија на храну: деца родитеља с алергијама у већем су ризику да и сама постану алергична. Али, истраживачи су сигурни да генетика не може бити све.

На крају крајева, број алергија је већи у индустријализованим, урбаним животним срединама, него у руралним, природнијим животним просторима. Један од узрока алергија на храну стога се може наћи у нашем начину живота, каже Маргита Ворм, професорка имуномодулације код алергијских болести на берлинској клиници Шарите.

Она притом подсећа да живимо у окружењу с мало микробне контаминације, али оно што у почетку звучи као добра вест, заправо је проблем – зато што микроби утичу на такозване Т-ћелије. Постоји много различитих подскупова Т-ћелија. „Такозване Т помоћне ћелије играју кључну улогу у алергијама“, објашњава професорка Ворм. Оне су те који изазивају прекомерну имунолошку реакцију у случају алергије.

„Микроби подстичу формирање Т-ћелија у правцу који се супротставља алергији“, каже. И не само да су микроби чешћи на сеоским газдинствима него у граду, већ су чешћи и у свежој храни, него у оној високо обрађеној.

Истраживачи зато с великом вероватноћом претпостављају да цревни микробиом игра кључну улогу у развоју алергија на храну. Другим речима, лоша исхрана није само узрок многих болести, већ и потенцијална „капија“ за алергије.

Спречавање алергија на храну – како то функционише?

„Најсигурнији начин је да се клоните одређене хране“, каже Маргита Ворм. „Али, постоје људи који реагују алергично чак и на комадић кикирикија, на пример.“ Ти људи би требало са собом да носе комплет за хитне случајеве – дакле адреналин који чисти дисајне путеве у случају алергијске реакције и стабилизује циркулацију, чиме се супротставља анафилактичком шоку.

Лекари су дуго трудницама саветовали да избегавају алергене попут кикирикија и, ако је могуће, да их држе подаље од мале деце. „Али, студије су показале да такво избегавање у ствари повећава ризик од алергија. Труднице могу да смање ризик од алергија код деце дојењем и једући што више свеже и мање прерађене хране.“

Здрава исхрана од детињства такође може смањити ризик. А ако се пак, упркос свим напорима, развије алергија на храну, могућности лечења и даље су ограничене.

Да ли алергије на храну могу да се лече?

Већ дуже време скоро да нема напретка у развоју ефикасних лекова против алергија на храну, каже професорка Ворм. Фармацеутске компаније се у принципу клоне ризика који би клиничке студије могле да имају на погођене када би се тестирала ефикасност лека.

Имунотерапија, попут оне која се користи за поленску грозницу, до сада је била доступна само за алергије на кикирики, каже Ворм. У њој се погођени постепено излажу све већим дозама алергена како би се повећала толеранција имуног система. Та терапија је одобрена само за младе између четири и 18 година, каже Ворм.

Лек Xolair од почетка 2024. одобрен је у САД за лечење свих врста алергија на храну. Тај лек се везује за тип антитела имуноглобина Е (IgE) који изазива алергијску реакцију и слаби је. Тако се ризик од тешких алергијских реакција смањује. Међутим, тај лек не може да излечи алергије на храну.