Исхрана вођена емоцијама не мора да буде лоша по нас, поручују дијетолози

Исхрана вођена емоцијама, позната као емоционална исхрана, често је осликана као застрашујућа, нездрава и ситуација у којој особа нема контролу, али истина је да је то нормална реакција и може бити део здравог односа према храни, каже Џенифер Ролин, оснивач Центра за поремећаје у исхрани у Роквилу, у америчкој савезној држави Мериленд.

Наравно, постоји граница која када се пређе, емоционална исхрана може постати нездрава, али важно је да људи прихвате нијансе када су у питању начини исхране, уместо да примењују строга правила и стратегије засноване на стиду, наводи Дејзи Милер, дијететичар специјализован за поремећаје исхране из Форт Вашингтона, у Пенсилванији.

Стручњаци поручују да је можда дошло време да емоционалну исхрану ставимо у праву перспективу и научимо како да се понашамо када је уочимо како бисмо имали здравији однос према храни.

Шта је емоцијама вођена исхрана?

Џенифер Ролин истиче да је храна неодвојива од емоција. О некој врсти хране, како истиче, можете размишљати као о делу културне традиције, која је присутна када стварате друштвене везе или када прослављате неки успех.

„Ако размислите о томе, наши животи су усредсређени на храну. Храна може бити заиста утешна, а многи од нас граде традицију у нашим културама око хране која је носталгична и сентиментална“, истакла је Милерова.

„Људска тела су такође саздана да уживају у храни, тако да је логично да када осећате јаке емоције, посегнете за нечим што има добар укус или пружа добар осећај“, објашњава Џенифер Ролин додајући да не треба да се стидите ако једете нешто у чему уживате у коришћењу средства из комплета вашег алата за суочавање са стресним ситуацијама.

Не стидимо се због употребе других алата које користимо при суочавању са проблемима, додала је Ролинова и нагласила да јести храну понекад из емоционалних разлога, није проблем и није нешто због чега треба да осуђујете или да замерате себи.

Као и у случају већине алата за суочавање са стресом, контекст је битан, наглашава Милерова. Да ли једете да бисте уживали у нечему укусном после напорног дана или када прослављате нешто? Или избегавате да се бавите већим проблемом?

„Не можемо никада рећи да је ово сасвим добро или да је потпуно лоше, а да не знамо ширу слику онога што се дешава у нечијем животу“, поручила је Дејзи Милер.

Проблем са храном као горивом

Зар није логично да одстранимо емоције кад је храна у питању и да је сматрамо само горивом за одржавање нашег тела?

„Ни то не функционише увек. Да, храна јесте гориво и обезбеђује енергију за наш мозак и тело, али је и много више од тога. Понекад, када се људи превише заокупе само храном која има највише хранљивих материја, пропуштају много тренутака који укључују храну која причињава задовољство, учествује у социјализацији и стварању веза“, рекла је Ролинова.

Посматрајући из перспективе у којој је храна само гориво, излазак на десерт са пријатељем када нисте гладни можда није „здрава опција“, међутим, знамо да су заправо друштвени односи један од највећих предиктора здравља и дуговечности.

„Још један разлог да будемо забринути је да превише ограничења често може довести до прејадења“, рекла је Натали Мокари, регистровани дијететичар у Шарлоту, у Северној Каролини.

„Преједање је генерално резултат осећаја који би се могао описати на следећи начин: 'Не би требало да радим ово, али ћу то да урадим… претераћу сада јер то више никада нећу јести'“, објаснила је Мокаријева и додала да је ту у питању избор између неке врсте гозбе или глади.

Када треба да се забринете због преједања

Постоји линија иза које исхрана диригована емоцијама постаје проблем, а то се често дешава када је храна примарни начин да се особа избори са стресним ситуацијама, указала је Милерова.

Према њеној оцени, важно је имати на уму колико често једете само да бисте се носили са тешким емоцијама и да ли имате и друге стратегије за обраду тих емоција.

„Неки знаци упозорења да се превише ослањате на храну да бисте се изборили са тешкоћама или се упуштате у преједање укључују: унос већих количина него што би већина људи унела за кратко време, осећај губитка контроле, осећај кривице и срама, једење у тајности и често једење далеко изнад тачке ситости“, прецизирала је Џенифер Ролин.

Ролинова упозорава на додатне знаке претераног коришћења хране у служби борбе са стресом: „Ако једете више него што вам је пријатно да једете, а онда опсесивно радите вежбе како бисте се прочистили, то је знак да је ваш однос према храни проблематичан“.

Како се вратити у равнотежу

„Здрав однос са храном се врти око флексибилности и равнотеже. Можете ли себи дати дозволу да једете све врсте хране, а да не осећате да сте ван контроле?“, упитала је Натали Мокари.

Први корак ка здравијем односу са емоционалном исхраном је промишљеност, саветује Џенифер Ролин: „Уместо да ограничавате или посежете за храном без размишљања, постаните свесни којој сврси храна служи и које потребе задовољава“.

Можда се носите са досадом или стресом. Можда желите да се бавите породичним обичајем или обележите неку прилику рођенданском тортом.

Освешћеност такође може бити од помоћи приликом процене ваших вредности, предлаже је Ролинова. Да ли вам је важно да будете познати као неко ко може да оде на рођендан а да не једе торту? Или је важније да правите успомене са људима које волите? Да ли сте неко ко увек избегава основне проблеме? Или желите да се носите са тим, а истовремено решавате веће проблеме?

„Кључно је да процењујете своје вредности, свој приступ и однос према храни са радозналошћу, а не осуђујући“, додала је Дејзи Милер.

Њен предлог је да размишљамо о томе скоро као да смо детективи који прикупљају податке о себи: „Да ли је ово нешто што постаје проблем? Да ли је то нешто са чиме се носим само кроз храну? Има ли овде дубљих слојева које треба истражити?".

Без обзира на то да ли се борите да себи дате дозволу да једете или претерујете са количином, може бити од помоћи да потражите помоћ терапеута или дијететичара који се бави поремећајима исхране. „Уверите се да идете код правог професионалца. To je заиста важно како бисте могли да обрадите нека осећања која имате и да не осећате стид, кривицу или да имате утисак да радите нешто лоше или погрешно“, поручила је Милерова.