Професор Станковић саветује како да се припремимо за предстојећи тропски талас
Од сутра у Србији температуре изнад 30 степени. Овај први тропски талас карактерисаће сунчано, топло и влажно време, а због спарине многи ће осећати и потешкоће у дисању. Шта нам саветују кардиолози, ко треба да опрезнији, млађи или старији, здраве или особе са одређеним хроничним проблемима, за Дневник је говорио професор Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије
Температурне промене, као и промене влаге ваздуха, ваздушног притиска, у већини случајева изазивају нам осећај израженог умора, поспаност, лоше расположење, али могу се појавити и озбиљнији симптоми, зто што се овакве нагле промене времена, нарочито температурне, одражавају и на стање нашег аутономног система, напомиње професор Станковић.
„На хладноћи се крвни судови сужавају да би могли да обезбеде перфузију за наше најважније виталне органе. При оваквим скоковима, као сутра на 30 степени, наравно да ће бити ширење крвних судова. Тако да морамо да покушамо да се прилагодимо, а прилагодићемо се тако што ћемо бити умерени у свему и обазриви, наравно, са узимањем терапије“, додаје гост Дневника.
Током претходне две недеље, напомиње професор, у Ургентном центру је на интензивну негу у коронарну јединицу примљено чак 116 болесника. На интервентну кардиологију са симптомима акутног срчаног удара од тог броја дошло је 67 пацијената.
„Рано јављање лекару, пре свега хитној помоћи, не сопственим колима, може спасити живот уколико унутар првих сат времена болесник са симптомима попут јасног бола у грудима који не престаје, који нема везе са покретом или удисајем, дође до Клиничког центра Србије. Ми смо у прилици да му хитном интервенцијом отворимо крвни суд и практично зауставимо процес сачрног одумирања“, истиче кардиолог.
Успостављена СТЕМИ мрежа као вид организовања свих центара које имају сале за катетеризације, омогућава да свака екипа хитне помоћи контактира диспечера који обавештава клинику и за 20 минута је припремљена сала и спремна екипа која прихвата болесника.
„Једна од најзначајнијих промена у систему лечења кардиоваскуларних болесника у последњих десет година јесте могућност да се перкутарно, без отварања, без операције, без отварања грудног коша, може да замени аортни залистак и то је практично интервенција која је значајно проширила дијапазон болесника којима можемо помоћи. Према неким светским препорукама, то су најчешће болесници старији од 75 година који носе висок хируршки ризик и ми имамо у Клиничком центру Србије конзилијум за уградњу тих вештачких залистака, тако да свако од болесника који су на нашој листи пролази конзилијум, процењује се ризик и у најскорије време ради процедура“, наглашава гост Дневника.
Умереност у свему
Претходних дана смо имали температурне осцилације, а од сутра нас очекују праве летње. Велика влажност ваздуха са већом концентрацијом полена доводи до чешћих асматичних напада. Професор наглашава да је за све хроничне болеснике, као и за здраве, макар привидно, савет умереност у свему.
„Значи, не излазити напоље негде од 11 до 4-5 уколико то није заиста неопходно, добра рехидрација, уношење свежег воћа, поврћа уместо теже хране, мање соли и ако смем да искористим слојевито облачење које ће се прилагодити нешто хладније времену изјутра и топлијем у средини дана. Без напрезања и јаке физичке активности“, истиче проф. др Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије.
Коментари