Читај ми!

Урођена срчана мана не значи да ће прогноза бити лоша

Урођене аномалије срцa jављају се у просеку код једне од стотину новорођене деце. Гост Јутарњег програма, проф. др Војислав Парезановић, начелник службе кардиологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, напомиње да срчана мана не мора да буде трајна сметња, већ је у великом броју случајева излечива.

Постоји велики број различитих урођених срчаних мана, од најблажих које се чак и не препознају одмах, до најтежих које могу угрозити животе деце. Срчана мана не мора да буде трајна сметња, већ је у великом броју случајева излечива, што се, како наглашава проф. др Војислав Парезановић, родитељима одмах предочава.

„Заиста када неко каже да има обољење срца, поготово дете, то је онда велика паника и страх и неизвесност. Међутим, на срећу, највећи број њих је потпуно излечив, дакле, хируршким методама или неким интервентним методама, катетеризацијом. И та деца касније у животу, заиста као да никад ништа није имало. Могу да се баве активним спортом, професионалним спортом, могу да раде све врсте професија, могу да буду родитељи сутра, да изнесу трудноће ако су девојчице, девојке. Тако да, не треба имати предрасуде да урођена срчана мана значи увек лошу прогнозу“, додаје гост Јутарњег програма.

Идеално би било када би урођена срчана мана могла да се открије још пре рођења, наглашава професор. Већ више од 30 година ради се пренатална дијагностика и прати се рад срца бебе у мајчином стомаку. Посебно је значајно да се пренатално открију најтеже срчане мане, јер су онда лекари припремљени да одмах интервенишу.

„Трудница рецимо, која живи 400 километара од Београда, њу припремимо, породимо је у Београду, и дете одмах преведемо код нас и започнемо с терапијом“, објашњава кардиолог.

Уколико се срчана мана не открије пре рођења, дијагноза се поставља на неколико начина, додаје професор. Дешава се да беба по рођењу буде у добром стању, али после неколико сати јако поцрвени, падне сатурација криви и кисеоника. Дешава се да има шум на срцу који је чујан већ у породилишту или нешто касније. Такође, јављају се знаци срчаног попуштања и беба не може да једе колико треба и не напредује. Ове симптоме ређе препознају родитељи, а чешће педијатри који затим упућују на специјалистичку дијагностику.

Прикривене срчане мане

Постоје неке срчане мане, није их много, које немају изражене симптоме, напомиње професор Парезановић.

„Дешавало се чак да се деца професионално баве спортом, да тренирају сваки дан озбиљне спортове, попут рецимо ватерпола, и да тек са 12 година откријемо да оно има урођену срчану ману. На срећу, срце није превише трпело за тих 12 година и на срећу и тада те срчане мане можемо да коригујемо, хируршким путем или интервентном катетеризацијом без операције и да они наставе да се баве спортом“, наводи професор.

У нашој земљи је законском обавезом да сва деца која се такмичарски баве спортом, од најранијег узраста, од 6-7 година па надаље, имају периодичне прегледе, најчешће на шест, који обавезно обухватају анамнезу, узимање података од детета и од родитеља, клинички преглед, посебно преглед срца, аускултацију срца, да ли има шум или нема, и обавезно ЕКГ.

Јубилеј Универзитетске дечје клинике

Универзитетска дечја клиника у Тиршовој је обележила век постојања и једна је од најстаријих педијатријских установа на Балкану.

„За ових 100 година заиста смо постигли и унапредили своје вештине и знање и данас смо водећа установа у многим областима педијатрије и дечје хирургије на простору бивше Југославије по броју и по сложености различитих операција, интервенција, кардиохируршких, кардиолошких, замене бубрежне функције укључујући транспортацију бубрега, хематолошких, неуролошких, гастробољења, различитих, кажем, врсте дечје хирургије“, наглашава проф. др Војислав Парезановић.

Клиника у Тиршовој је такође од самог оснивања део Медицинског факултета Универзитета у Београду и до скора је једина носила назив Универзитетска.

„То значи да смо за ових 100 година обучили велики број лекара, педијатара, дечјих хирурга, радиолога, физијатара итд. Тако да смо и на то поносни“, каже на крају гостовања проф. др Војислав Парезановић, начелник службе кардиологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

субота, 23. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње