Много је разлога ... Зашто треба јести више цитрусног воћа

Цитруси нису само укусни и лепи због својих, углавном јарких боја. Слатки плодови, уносе ведрину током тмурних зимских дана, али и бројне здравствене добробити. Ова класа воћа укључује лимун, лимете, поморанџе и грејпфрут, као и један број хибрида и сорти. Имају доста здравствених предности, од јачања имунитета до борбе против рака.

Цитруси расту на цветним дрвећем и на грмовима. Пореклом су из Аустралије, Нове Гвинеје, Нове Каледоније и вероватно југоисточне Азије, а данас се узгајају у тропским и суптропским климама широм света.

Главна производна средишта укључују Шпанију, Бразил, Кину, САД, Мексико и Индију.

Занимљиво је да се скоро трећина свих агрума користи за прављење сокова. Добро је то што можете пронаћи све врсте цитруса током целе године. Врхунац сезоне за наранџе и грејпфрут на северној хемисфери је између средине децембра и априла.

Заједничко им је да су сви богати витаминима и биљним једињењима који су благотворни за здравље.

Цитрусно воће је одличан извор витамина Ц, који јача имуни систем и одржава кожу глатком и еластичном.

Према неким изворима, само једна средња наранџа има сав витамин Ц који вам је потребан у току дана.

Агруми такође имају завидне количине других витамина и минерала који су нашем телу потребни за правилно функционисање, укључујући витамине групе Б, калијум, фосфор, магнезијум и бакар.

Поред тога, богати су биљним једињењима која имају различите здравствене предности, укључујући антиинфламаторне и антиоксидативне ефекте.

Ова једињења укључују преко 60 врста флавоноида, каротеноида и есенцијалних уља, а одговорна су за многе здравствене предности цитрусног воћа.

Добар извор влакана

Цитруси су добар извор влакана. Само једна шоља комадића наранџе садржи четири грама влакана.

Влакна имају неколико здравствених предности, укључујући побољшање пробаве и помоћ при губитку тежине.

Наранџе су посебно богате растворљивим влакнима, врстом влакана која помажу у снижавању нивоа холестерола.

У поређењу са другим воћем и поврћем, агруми су јединствени и по томе што имају већи однос растворљивих и нерастворљивих влакана

Цитруси имају мало калорија

Ако пазите на унос калорија, агруми су добар избор за Вас. Имају мало калорија, али њихов садржај воде и влакана помаже да се заситите.

Студија из 2015. која је проучавала навике у исхрани људи и њихову тежину током 24 године, открила је да је једење цитруса повезано са губитком тежине.

Цитруси могу да смање ризик од појаве камена у бубрегу

Камен у бубрегу су заправо минерални кристали који изазивају огромну бол. Могу се формирати када је урин веома концентрисан или када имате веће количине минерала који стварају камен у урину.

Једна врста камена у бубрегу је узрокована ниским нивоом цитрата у урину.

Много воћа и поврћа, посебно цитруса, може повећати ниво цитрата у урину, смањујући ризик од камена у бубрегу.

Пијење сокова од цитруса и једење овог воћа може понудити природну алтернативу суплементима калијум цитрата.

Према подацима о америчким прехрамбеним навикама у последњих 40 година, камен у бубрегу је чешћи код људи који једу мање цитруса.

Помоћ у борби против канцера

Многе студије повезују цитрусно воће са смањеним ризиком од одређених карцинома.

У једној студији, људи који су јели један грејпфрут или пили једну порцију сока од грејпфрута дневно имали су мањи ризик од рака плућа.

Друге студије сугеришу да агруми такође могу заштитити од рака једњака, желуца, дојке и панкреаса.

Наведене студије објаввио је Национални центар САД за информације из биотехнологије, и препознати су од Националног института САД за здравље.

Ови плодови садрже мноштво биљних једињења, укључујући флавоноиде, која могу помоћи у заштити од рака.

Неки од ових флавоноида делују као антиоксиданси и могу блокирати експресију одређених гена који су одговорни за неке дегенеративне болести, укључујући рак.

Хранљиве материје које подстичу здравље срца

Конзумирање цитруса може бити добро за функционисање срца. Једна јапанска студија је открила да људи који су јели веће количине овог воћа имају нижу стопу срчаних болести и можданог удара.

Штавише, истраживачки преглед из 2017. сугерише да је грејпфрут повезан са смањењем систолног крвног притиска.

Неколико једињења у цитрусном воћу могу побољшати показатеље здравља срца.

На пример, њихова растворљива влакна и флавоноиди могу побољшати ниво холестерола подизањем „доброг“ ХДЛ холестерола и снижавањем „лошег“ ЛДЛ холестерола и триглицерида.

И многи флавоноиди у цитрусном воћу, укључујући онај који се зове нарингин, јаки су антиоксиданси који помажу срцу на неколико начина.

Цитруси и здравље мозга

Флавоноиди у цитрусима могу помоћи у одбрани од неуродегенеративних болести, као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болест, које су резултат разградње ћелија у нервном систему. Делимично, ове болести су узроковане упалним процесима.

Флавоноиди који се налазе у цитрусном воћу имају антиинфламаторне способности за које се сматра да помажу у заштити од ланца догађаја који проузрокују погоршање функционисања нервног система.

Показало се да специфичне врсте флавоноида, укључујући хесперидин и апигенин, штите мождане ћелије и побољшавају функцију мозга код мишева и студија и експериментима у лабораторијским условима.

Неколико студија на старијим особама такође је показало да сокови од цитруса могу побољшати функцију мозга.

Опрез, цитруси могу имати и негативне ефекте

Иако је укупна слика о цитрусимаа прилично „ружичаста“, постоји неколико потенцијалних недостатака.

Велике количине цитруса у исхрани могу изазвати каријес, зато што киселина у цитрусном воћу еродира зубну глеђ.

Занимљиво је да одређена једињења у кори цитруса могу да се боре против бактерија у зубним шупљинама, иако је потребно више истраживања да би се видело како се те информације могу користити.

Такође, док сокови од поморанџе и грејпфрута садрже много витамина Ц и других хранљивих материја које се често налазе у целим агрумима, цокови нису баш тако здрави.То је зато што порција сока даје много више шећера и много мање влакана него порција целог воћа.

Зато и пијење воћних сокова и других висококалоричних напитака може довести до тога да добијете на тежини.

Ако до јетре стигне више фруктозе него што она може да преради, претвара део додатне фруктозе у маст. Временом, те наслаге масти могу изазвати болест масне јетре.

Добијање фруктозе из целог воћа није проблем, с обзиром да добијате мању количину одједном. Осим тога, влакна која се налазе у воћу пуферују фруктозу, узрокујући да се она спорије апсорбује у ваш крвоток.

Још једна важна ствар коју треба имати на уму када је реч о цитрусима је то да грејпфрут може да реагује са одређеним лековима.

У цревима постоји ензим који смањује апсорпцију одређених лекова. Фуранокумарин, хемикалија у грејпфруту, везује се за овај ензим и спречава његов рад.

Фуранокумарин се такође налази у севиљским наранџама (врста која се најчешће користи за мармеладу), а међу лековима које не би требало комбиновати уз грејпфрут су неки против високог притиска, одређени антидепресиви...