Моћ буке – загађење које је штетно по здравље

Хронична изложеност буци, гласним и високим тоновима и звуцима може да угрози наше здравље. Звуци настају због вибрација које се крећу и преносе кроз ваздух, земљу или воду у невидљивим таласима. Када ти звучни таласи уђу у наше ухо, ситне мембране, кости и ћелије унутар уха вибрирају, што покреће електричне сигнале које наш мозак тумачи као звук.

Али када је тај звук изузетно гласан или чест, он може да штети људском телу. „Можете бити изложени толико јаком звуку који може да нам уништи слух“, рекла је Ерика Вокер, епидемиолог са Универзитета Браун.

Звуци који се понављају не оштећују само мембране, ћелије косе или нерве који нам омогућавају да чујемо, могу пореметити наш сан и изазвати низ проблема у целом телу.

Центри за контролу и превенцију болести процењују да је чак 22 милиона Американаца сваке године изложено опасности од буке на послу, а студије показују да су неке заједнице подложније од других.

Колико је опасан гласан звук

У Сједињеним Државама, Национални институт за безбедност и здравље на раду (NIOCX) регулише који ниво буке је дозвољен на радном месту. Њихова препорука је да радници не треба да буду изложени буци већој од 85 децибела дуже од осам сати. То је вредност фреквенције коју има звук косилице, усисивача и електричних апарата.

Како се јачина звука повећава, дужина времена током кога сте изложени том звуку требало би да се смањи. На пример, за звуке који се приближавају вредности од 100 децибела – као што је градилиште – NIOCX предвиђа само 15 минута излагања без заштите за уши.

Како живот у близини пруге може штетити здрављу

Понекад ћемо напустити концерт са зујањем у ушима или ћемо бити затечен изненадном буком, али како то утиче на здравље?

„Када се активира и стимулише одговор на стрес, почињемо да дишемо брже, а откуцаји срца почињу да се повећавају. Тада тело ослобађа неке од хормона у телу. Ако се овако нешто догоди једном или два пута, то није опасно, али током времена стална активација тела као одговор на стрес може да изазове здравствене проблеме као што су хипертензија, инфаркт миокарда, кардиоваскуларнЕ болести“, истакла је Вокерова, која је задужена и за борбу против буке у заједници на Универзитету Браун.

Према проценама, хронична изложеност буци доводи до 48.000 нових случајева срчаних обољења у Европи сваке године и утиче на квалитет сна код 6,5 милиона људи.

Бука може повећати крвни притисак и број откуцаја срца, чак и док спавамо. Као последица могу се рађати бебе са мањом телесном тежином или дијабетесом типа 2.

„Може постојати и психолошки аспект, посебно ако се људи осећају као да немају контролу над буком којој су изложени. То може угрозити ментално здравље, повећати анксиозност и депресију“, истиче Ерика Вокер, епидемиолог са Универзитета Браун.

Колико је важан сан

„Верује се да сан помаже у учењу и консолидацији памћења, расту ћелија и ткива, као и њиховом поправљању. Спавање је време када наше тело чисти токсине из мозга и јача имуни систем. Када је сан поремећен, то може да доведе до низа физиолошких ефеката, као што су регулисање апетита, поремећај метаболизма, дисфункције крвних судова“, рекла је Чандра Џексон, главни истраживач у Националном институту за здравље.

Поремећен сан повезан је са разним негативним здравственим исходима, укључујући гојазност, дијабетес, хипертензију, кардиоваскуларне болести и лошију когнитивну функцију.

Звуци од 30 до 40 децибела могу да пробуде особу. Ноћна бука у опсегу од 40 до 55 децибела много је опаснија.

Осетљивост на буку није код свих иста. „Некоме не смета, а неко због тога не може да заспи“, истиче Вокерова.

Како се заштитити од буке

Чепићи за уши могу да смање гласне звукове тако што блокирају звучне таласе пре него што продру у унутрашње ухо. Слушалице за поништавање буке производе сличан ефекат. То помаже и код психолошких ефеката од буке, јер помажу људима да поврате осећај контроле.

„Међутим, када слушате гласну музику, те исте слушалице такође могу да испоруче звучне таласе на нивоима који су довољно јаки да изазову оштећење слуха. Видела сам много деце са тинитусом. Он се обично добија после 20 година рада у бучној средини. А деца га имају већ са 10 година“, рекла је Ерика Вокер.

Светска здравствена организација процењује да је 1,1 милијарда младих између 12 и 35 година у опасности од губитка слуха због хроничне изложености буци, укључујући и ону из личних аудио-уређаја.

Да вам бука не би покварила сан, студије препоручују пуштање тзв. беле буке током ноћи што може помоћи у прикривању других звукова. Стручњаци такође предлажу да модификујете спаваћу собу како бисте се заштитили од ноћне буке.

„Додајте заштиту на зиду, акустичне плочице или дебља врата спаваће собе“, истиче Џексон.

„Бука у градовима је последица катастрофалног урбанистичког планирања. Створили смо много тога и морамо то да прихватимо и размислимо како да то променимо у будућности“, нагласила је епидемиолог Ерика Вокер.