Може ли се после 40. бити у форми и изгледати боље него икад

Може ли човек после четрдесете да буде у форми, да се осећа боље него раније и да чак изгледа боље него кад је био млађи?

Гост нове епизоде подкаста „Аналогија“, Верољуб Змијанац, каже да и те како може, али не без промене приступа животу и навикама. 

На питање како се осећа са 43 године одговара: „Никад боље у животу“, додаје да је себи поставио јасан циљ: „Да сваке године изгледам и осећам се боље.“ 

Ипак, оно што је неминовно, то је да се тело мења, а самим тим и наше могућности.  „На пример, наша способност да трчимо брзо опада са годинама“, објашњава Змијанац, али истиче да управо ту долази до кључне промене код великог броја људи, чак и оних који су вредно вежбали и водили рачуна о телу и исхрани.

Не треба одустати, потребно је само одустати од старих циљева и поставити нове. На пример, уместо јурњаве за резултатима, у фокус долази нешто друго. У фокус се ставља снага.

Мишићи као основа здравља

После четрдесете године губитак мишићне масе постаје природан процес, али није неизбежан. „Постоји јасна корелација између наше снаге и дуговечности“, наглашава Змијанац.

Тренинг снаге, каже, није више питање естетике, већ здравља и квалитета живота. Уз правилну исхрану, резултати су мерљиви. „Ја сам набaцио десет килограма мишића више и изгледам боље него пре десет година.“

Иако се често мисли да је најтежи део одржања доброг стања организма сам тренинг, саговорник подкаста „Аналогија“ указује на нешто друго: „Највећи проблем је вратити се кад испаднеш из колосека.“ Управо ту на сцену ступају навике које морају да буду једноставне, али истовремено и кључне.

У крајњој линији ми морамо да знамо због чега нешто радимо. Свакодневно време које одвојимо за нас саме није само време за физичку активност, није то само рад на телу, већ и предуслов за бољу концентрацију, расположење и квалитет живота.

Исхрана, суплементи и реалност

Када је реч о исхрани, порука смо чули много пута до сада: „без екстрема". „Добра исхрана не може да нам продужи живот, али лоша може да га скрати, “ каже Змијанац. 

Суплементи могу да помогну, али нису свемоћни. Важно је наћи праву равнотежу и суплементе који су неопходни нашим потребама. Оно што је неизоставно то су кретање, тренинг и континуитет и доследност.

Ипак, на крају, не можемо избећи а да не поставимо питање чему све ово када сви на крају одлазимо на исто место. Трудили се или не. Али, питање није да ли ћемо живети вечно, него како желимо да остаримо.

Kако желимо да нам изгледају дани у старости и колико можемо на то да утичемо? Ако погледамо око себе не троше сви једнако трећу декаду свог живота. Године су исте или сличне, али могућности појединаца различите. Колико можемо да утичемо на то како ћемо ми проводити време за коју годину? 

Зашто да се мучимо

Разговор са Змијанцем отвара питање, не колико дуго живимо, већ како. „То је сто посто сигурна инвестиција за будућност“, каже Змијанац говорећи о улагању у здравље. Циљ није само дуг живот, већ живот у коме остајемо функционални, самостални и активни. Бити самосталан, функционалан макар до 65. године то би требало да нам буде довољан мотив за дисциплину. 

Цео разговор о форми после четрдесете, тренингу, исхрани и границама издржљивости погледајте у новој епизоди подкаста „Аналогија“.