Скоро трећина грађана Србије држи дијету, а гојазност има облик епидемије

Општи подаци до којих је дошло истраживање националне кампање „Тежи равнотежи“ каже да у Србији 68 одсто грађана умерено води рачуна о исхрани, 17 веома води рачуна, а 15 одсто уопште не води рачуна.

Гошћа Јутарњег програма др Верослава Станковић, дијетолог, истиче да резултати истраживања не одражавају оно са чиме се сусреће у пракси.

„Када би 68 одсто становништва водило рачуна не бисмо имали гојазне особе, а гојазност у Србији има скоро облик епидемије. Не само код одраслих него и код деце. Тако да смо тих 68 посто добили можда зато пошто је анкета рађена током летњег периода када већина строго води рачуна о исхрани“, напомиње др Станковић.

У том периоду су и пијаце препуне свежег воћа и поврћа и много је лакше водити рачуна о исхрани, истиче докторка и додаје да ћемо видети шта ће се са начином исхране дешавати у наредном периоду, јер стиже хладно време и сезона слава.

Трећина држи дијету

Истраживање је показало да је од хиљаду анкетираних грађана, скоро трећина у претходних шест месеци држала дијету. По подацима, најчешћи режим исхране били су аутофагија, вегетаријанска исхрана без глутена и кето исхрана.

Докторка напомиње да би за сваки специфичан режим исхране требало пре свега да се определимо на основу консултација са дијетологом или нутриционистом.

„Сваки од ових начина исхране може да помогне, али у појединим здравственим стањима. Најбоља је на пример вегетаријанска, односно лакто-вегетаријанска исхрана где укључујемо и протеине, јаја и млеко и већу количину рибе. Кето исхрана је веома важна код деце која имају епилепсију јер је неопходна због деловања лекова. У свим осталим случајима, кето исхрана је доста опасна. Људи је примењују доста дуго и могу да оптерете бубреге и срце и може доћи до низа поремећаја“, упозорава Станковићева.

Што се тиче аутофагије која је, чини се, у последње време најпопуларнија, дијетолошкиња напомиње да није тачно да у периоду дана предвиђеном за исхрану не важи правило да све може да се једе.

„Скоро сам прочитала рекламу особе која се апсолутно не бави медицином и није из поља медицине, да за 28 дана аутофагијом изгуби шест килограма без физичке активности. То је апсолутно лоше“, наглашава др Станковић,  додајући да је имала пацијента који је примењивао режим аутофагије по овим препорукама и да му је због смањене активности мишића, приликом јачег физичког напора дошло до дискус херније.

Уз правилну исхрану, мора да иде и физичка активност, наглашава она. Ако се особа током дијете не бави и физичком активношћу уз губљење телесне масе долази до губитка и мишићне масе, што може довести до физичких повреда.

Нежељени ефекти дијете

Први, нежељени ефекат после свих ових дијета јесте јо-јо ефекат. По престанку дијете јако брзо се поврати претходна телесна маса и то још виша него пре дијете.

Последица кето дијета, или хиперпротеинских дијета, може бити и оштећење бубрега или срчаног мишића због превеликог оптерећења протеинима и масноћом.

„Оно што морају да знају пацијенти, односно широке народне масе, кад крену да држе неку врсту дијете, нека се обрате нутриционисти или дијетологу“, напомиње др Станковић.

Зашто водимо рачуна о исхрани

Истраживање показује да 23 одсто испитаника који воде рачуна о исхрани то чине да би изгубили на телесној тежини, а исти проценат испитаника то чини како би спречио будуће здравствене проблеме.

Потребу да се осећају боље и имају више енергије има 21% грађана, док је побољшање физичког изгледа мотив сваког десетог анкетираног грађанина.

Више се обраћа пажња на то шта се једе и колико се једе, каже др Станковић, међутим недовољно:

„Још увек имамо гојазност као опасност и као неку перспективу. Сва истраживања која су показала и све говори о томе да ће у 2030-35. тај проценат бити изузетно висок“, додаје др Станковић.

Потребна је, пре свега, промена начина живота, а то укључује и промену начина исхране. Зато не треба примењивати рестриктивне дијете, већ научити да се правилно хранимо и шта треба да једемо, сматра гошћа Јутарњег програма.

„Значи, три оброка дневно уз једну ужину је сасвим довољно и тада се губи на телесној маси. Управо зато што је организам стално снабдевен храном и енергијом и нема потребу за великом количином хране“, објашњава дијетолошкиња.

Исхрана треба да буде без великих количина угљених хидрата и без великих количина засићених масних киселина, односно триглицерида. Угљени хидрати су неопходни због правилног функционисања мозга, еритроцита и надбубрежне жлезде. То су органи који једино користе угљене хидрате, тако да не смемо да их избацимо из наше исхране. Међутим, треба их свести на минималну количину.

„Значи, можемо да узмемо коцкицу чоколаде, али никако да узмемо 100 грама чоколаде. Можемо сладолед још увек, али никако да узмемо оно породично паковање па пола кутије да поједемо. Значи, умереност. Једноставно, у свему умереност“, напомиње др Станковић.

Да ли припремамо здраву храну

Истраживање је показало да већина испитаника сматра како је здрава храна она која се припрема код куће. Међутим, др Верослава Станковић напомиње да и ту треба имати у виду чињеницу да је важно и како се храна припрема, да ли је пржена и похована, или је печена, кувана или бланширана, што јесте здрав начин припреме намирница.

„Е, сад, уколико је посао од 9 до 17, наравно ми тај неки оброк, ручак, не можемо да припремимо у кући. Можемо да понесемо, уколико услови то допуштају. Међутим, уколико не, увек може да се нађе нешто што је приближно ономе што користимо у кућним условима и да се не користе производи из пекаре у неком периоду док смо на послу“, саветује др Станковић.

Више обраћамо пажњу на састав производа

Више од половине испитаних грађана сматра да је веома важан састав производа, да више обраћају пажњу на нутритивне и калоријске вредности. 

Докторка сматра да то није нека врста помодарства, већ да су кампање дале резултате и да су људи почели више да воде рачуна о томе. Међутим савете о нутритивној вредности хране свега 10 одсто грађана тражи од нутриционисте, а већина се о томе обавештава из медија.

Докторка Станковић напомиње да се специјалистима обраћају људи који већ имају проблема и код којих је медицинска нутритивна терапија потпора медикаментозној терапији.

„Друштвене мреже и различити блогери пропагирају екстремне начине исхране па на тај начин могу да доведу до опасности, до поремећаја здравља које може да буде веома опасно. Тако да је неопходно обратити се стручњаку“, закључује др Верослава Станковић на крају гостовања у Јутарњем програму.