уторак, 28.07.2026, 08:03 -> 08:07
Извор: РТС
Како заштитити децу од врућине – када излазити напоље, колико воде је довољно и када потражити лекара
Високе температуре могу брзо да доведу до дехидрације код најмлађих, па је током летњих дана важно прилагодити њихов боравак напољу, исхрану и унос течности. Гошћа Јутарњег програма, др Милица Ристић, начелница педијатрије Дома здравља Палилула, објашњава како родитељи могу да препознају прве знаке дехидрације, шта треба да имају у путној апотеци и зашто бебе не треба излагати дугим путовањима пре другог месеца живота.
Високе летње температуре представљају велики изазов за здравље деце, посебно беба и малишана, који брже губе течност и теже подносе врућину. Родитељи сваког лета имају бројне дилеме – колико воде деца треба да пију, када је безбедно излазити напоље, како препознати прве знаке дехидрације и да ли су дуга путовања и одлазак на море препоручљиви за најмлађе.
Педијатар др Милица Ристић истиче да су питања о хидратацији међу најчешћима која добија од родитеља, нарочито у саветовалишту за бебе.
„Родитељи углавном прво питају колико воде беба треба да пије. То је тема током целе године, а лети је, наравно, још актуелнија“, каже др Ристић.
Код беба је најважније млеко, код старије деце вода
Када је реч о бебама, докторка наглашава да је најважније не заменити млеко водом.
„Код беба млеко задовољава све потребе за водом. Не треба да заузимамо простор у малом желуцу водом, јер су нам потребне хранљиве материје, посебно код беба које доје“, објашњава др Ристић.
Старија деца, међутим, током врелих дана морају да уносе више течности. Уместо да родитељи размишљају у литрима, саветује да се оријентишу према броју чаша.
„За децу од једне до четири године препоручујемо три до четири чаше воде дневно, а затим се на сваку годину старости додаје по једна чаша.“
Истовремено, упозорава да не треба чекати да дете само затражи воду.
„Деца, поготово када се заиграју, не размишљају ни да ли су гладна ни да ли су жедна. Зато је важно да их родитељи редовно нуде водом. На сваких пола сата треба их подсетити: 'Хајде, попиј мало воде.' То не сме да буде обавеза, већ нормална рутина.“
Посебно наглашава да родитељи деце предшколског узраста морају да воде рачуна о хидратацији, јер малишани још увек не препознају добро осећај жеђи.
Не ушушкавати децу по сваку цену
Током врелих дана деца, као и одрасли, губе течност знојењем, али због мање телесне масе много брже могу да дехидрирају. Зато је, поред уноса течности, веома важно и како су обучена.
„Видим да многе мајке доводе бебе на овим температурама у чарапама и превише их ушушкају да се не прехладе. То је непотребно. Деца треба да буду обучена као и ми одрасли и веома добро подносе лагану гардеробу“, истиче др Ристић.
Препоручује памучну, лагану одећу од природних материјала која не стеже дете и омогућава кожи да дише.
Први знаци дехидрације
Родитељи не морају увек да препознају медицинске симптоме дехидрације, али могу да примете промене у понашању.
„Деца постају раздражљива, прекидају игру, траже пажњу, али не умеју да кажу шта им смета. То је први сигнал да их треба склонити у хлад, пустити да одморе и понудити им воду.“
Додаје да је вода најважнија, али да у таквим ситуацијама није спорно ни дати детету мало сока.
„Битна је вода, али зашто да не и сок. Шећер ће мало подићи енергију и дете ће узимати више течности.“
Напоље само ујутру и увече
Током дана, када су температуре највише, деца би требало да остану у затвореном простору.
„Најбоље је да деца излазе раније ујутру, а затим поново касно поподне, после пет сати. Ако не спавају рано, могу и око 7 или 8 увече, када су температуре пријатније.“
Пре сваког изласка препоручује употребу креме са заштитним фактором, али истиче да је још важније да дете носи шешир или капу и лагану гардеробу.
Не излазити директно из климатизоване просторије
Један од савета који родитељи често занемарују односи се на коришћење клима-уређаја.
„Десетак минута пре изласка из куће треба искључити климу како би се дете постепено адаптирало. Није добро да из просторије у којој је 22 степена одмах изађе на 40.“
Исти принцип, каже, важи и приликом путовања аутомобилом.
„Неколико минута пре заустављања треба искључити климу или мало отворити прозор, да се температура у возилу постепено повећа, па тек онда износити дете.“
Путовање са бебом – после другог месеца, уз добру припрему
Докторка не препоручује дужа путовања са новорођенчадима.
„Не саветујем да деца до другог месеца путују. Много су мала и незрела и треба да буду близу куће.“
После тог периода путовања су могућа, али родитељи морају бити добро припремљени.
„Дете је издржљиво, али родитељ мора да буде сигуран да зна како ће реаговати ако се јави температура или нека друга тегоба док су далеко од куће.“
Шта понети у путној апотеци
За путовање са децом, посебно током лета, саветује да родитељи понесу основну терапију и средства за прву помоћ.
„За бебе саветујемо парацетамол, а за децу после годину дана парацетамол или ибупрофен. Треба понети и лек против алергије, као и средство за испирање носа, најбоље хипертонични раствор.“
Наглашава да антибиотике не треба узимати на своју руку.
Цревне инфекције – највећа опасност је губитак течности
Лето доноси и повећан ризик од стомачних и цревних инфекција, нарочито током путовања.
„Код оваквих инфекција дете може врло брзо да изгуби течност, а ако то траје два или три дана, понекад је неопходно и болничко лечење.“
Саветује да родитељи на пут понесу пробиотик и раствор електролита који се може купити без рецепта.
„Важно је да дете константно пије воду, а електролити могу да помогну у првим сатима. После тога треба пратити како се дете понаша и, ако је потребно, јавити се лекару.“
Не постоји, додаје, правило после колико времена треба потражити медицинску помоћ.
„Не могу да кажем родитељима: 'Сачекајте три сата, па се јавите.' Треба посматрати дете. Једна проливаста столица не значи одмах стомачни вирус. Али код беба, ако имају пролив, повраћање или температуру, савет је да се што пре јаве лекару.“
Лакша исхрана и доста течности
За крај, др Ристић издваја неколико најважнијих препорука за наредне вреле дане.
Децу треба изводити само у раним јутарњим и вечерњим сатима, током најтоплијег дела дана боравити у затвореном простору, а исхрану прилагодити високим температурама.
„Нека исхрана буде лаганија, са доста воћа које садржи воду, чорбица и довољно течности. Треба избегавати чоколаде, слаткише и тешку, запржену храну.“
Ипак, како истиче, уз све мере предострожности најважније је да деца наставе да уживају у лету.
„Обавезно да се дете хидрира и, наравно, да се пусти да дете буде дете.“
Коментари