Дивљи кестен решава проблеме проширених вена и крвних судова

Дивљи кестен је првенствено познат људима по томе да је добро, ефикасно и безбедно средство које може да помогне свим људима који имају проширене вене, који имају осетљиве капиларе склоне пуцању, напомиње Момчило Антонијевић.

Међутим, многи не праве разлику између дивљег и питомог кестена који може да се једе.

„Дивљи кестен је онај који се сади у парковима. Његове плодове можемо сада свуда да сакупимо. Он се зове Aesculus hippocastanum на латинском језику. А питоми кестен или Castanea sativa је заправо много ближи рођак букви него што је рођак дивљем кестану. Он нема лековито дејство на проширене вене, али има неке своје друге корисне особине“, напомиње народни травар.

Дивљи кестен једно је од најбољих биљних средстава против проширених вена зато што делује на неколико различитих принципа. Појачава јачину осетљивих крвних судова и смањује њихову пропусност, заправо смањује филтрацију течности и електролита у простор изван крвних судова.

Такође, садржи танин који помаже да крвни судови остану јаки, и флавоноиде, који се називају још и витамин П, који такође утичу на јачање крвних судова.

„Али оно што је првенствено лековито у дивљем кестану је једна супстанца која се зове есцин. У питању је сапонин. Поред њега ту је ескулетин, ескулатеин. То су све супстанце које заправо помажу људима који имају осетљиве крвне судове и венску инсуфицијенцију“, напомиње Антонијевић.

Препарати од дивљег кестена користе се како за спољну употребу, а могу и да се пију, мада је дуго постојала дилема да ли је токсичан или не. Али истраживања су показала да је он потпуно безбедан за употребу.

„Уз ту терапију дивљим кестеном било би јако добро да се пије неки чај, рецимо од кокотца, Melilotus officinalis. То је биљка која може да употпуни деловање дивљег кестена, а када је спољна употреба у питању, онда се он савршено комбинује са невеном, специјално уљаним мацератом или мелемом од невена, у који би, рецимо, у идеалном случају, било додато етерично уље смиља“, објашњава Антонијевић.

Због повољног утицаја на јачање крвних судова дивљи кестен се препоручује и људима које имају проблем са хемороидима. И у том случају може се користити и за спољашњу и унутрашњу употребу.

„Али је јако важно пити чајеве које садрже у себи слузасте материје, да би столица била мека и да би варење било нормално. Ту првенствено мислим на ланено семе и на хајдучку траву. Међутим, јако је важно да се користи свеж дивљи кестен“, истиче травар.

Природни детерџент од дивљег кестена

Захваљујући есцину када се дивљи кестен раствори у води ствара се врло стабилна пена, тако да на јесен можемо да направимо веома благ, а с друге стране, ефикасан детерџент за прање вунених тканина, посебно ако у њега додамо неколико капи етеричног уља, лаванде или рузмарина, како би веш пријатно мирисао.

Истовремено коришћењем овог детерџента заштитићемо одећу од мољаца.

Исто тако, од дивљег кестена се може направити и шампон који ће одлично деловати на косу. Једну шаку очишћеног кестења прелити са пола литра кључале воде. Промеша се и остави да стоји 15 минута. Након тога штапним миксером или блендером самлети кестење. Добиће се густа пенушава течност коју теба оставити да се наталожи, а затим процеди кроз цедиљку и газу. Овако добијен шампон може да се чува у фрижидеру до две недеље.

Благотворна дејства питомог кестена

И питоми кестен садржи велику количину танина, наглашава Момчило Антонијевић, и због тога се на пример користи у ветеринарској медицини као добро средство против пролива код животиња.

„Дивљи кестен носи своје латинско име Aesculus hippocastanum од речи хипос, што значи коњ, јер се некада користио против емфизема плућа код коња“, додаје народни травар.

Питоми кестен нема горак укус као дивљи и због тога је много пријатнији и здравији за употребу у кухињи. Иначе, ендемски питом и кестен у Србији расте у околини манастира Милешава. Плодови питомог кестена садрже велике количине влакана, којих иначе има све мање у свакодневној исхрани, и скоро да задовољавају у потпуности дневне потребе за влакнима.

Питоми кестен садржи сложене угљене хидрате који се полако варе и због тога даје осећај ситости. Садржи и витамин Ц и бакар, тако да утиче на јачање крвних судова и он.

„Поред ових микроелемената богат је и калијумом који је изузетно важан код људи који пате од високог крвног притиска, тако да је кестен одлична храна и нутриционистичка препорука за све људе које мучи хипертензија“, истиче травар.

Кестен обилује сложеним угљеним хидратима које се лагано варе, мада се код нас он углавном везује за посластице и за слаткише, за чувени кестен пире. Међутим, он је намирница која се, посебно у планинским крајевима Алпа или у Италији, користи за мешење хлеба од кестеновог брашна, прави се паста од кестеновог брашна. Такође је одличан у чорбама и уз дивљач.

„Боље је јести кувани него печен кестен, посебно када се скува и када се охлади, он дјелује врло благотворно. Он садржи у себи велике количине калијума, а врло мало натријума. Код људи са срчаним тегобама, врло често вишак натријума може да буде узрок тегоба, а недостатак калијума такође може да буде проблематичан. Тако да је кестен права намирница и за људе који имају срчане тегобе, висок притисак, али и за све остале, зато што се лако вари, даје нам осећај ситости и садржи пуно корисних и здравих материја“, закључује на крају гостовања у Јутарњем програму новинар Момчило Антонијевић.