Млади често не знају да су у ризику од можданог удара, и да имају дијабетес или хипертензију

„У овим неким зимским месецима јесте већи број пацијената него у летњим месецима, а најчешће су то пацијенти са типичним симптомима можданог удара, али и пацијенти који имају погоршање старих тегоба“, рекла је за Дневник РТС-а др Татјана Голубовић, неуролог болнице „Свети Сава“ у Београду.

Говорећи о профилу пацијената, докторка Голубовић наводи да је протеклих месеци било много оних који су млађи од 45 година са врло тешким можданим ударом.

„Млађи пацијенти обично не знају да имају неку од болести које су фактори ризика а то су најчешће хипертензија, шећерна болест, повишене масноће у крви“, истакла је др Голубовић.

Објашњава и ређе видове можданог удара као што је расцеп зида крвних судова, артерија, који је чешћи код младих. То су болести које могу да буду изазаване повредом у саобраћајној незгоди, код наглих покрета врата, па и приликом вежбања.

Симптоми можданог удара су иначе исти и код млађих и код старијих особа.

Клиничка слика репрезентује испад функције једног дела мозга који је рецимо задужен за покретање једног дела тела или за говор.

„У овом периоду када крене зима а и славе и прославе, очекујемо повећан број пацијената. Они се опусте и долази до повећане конзумације лоше хране и у количини и у квалитету, ту је повећана конзумација алкохола и повећано пушење. То су све фактори ризика који могу да доведу до можданог удара. А ту је и поремећај циклуса спавања“, објашњава др Голубовић.

На питање о томе које симптоме не смемо да игноришемо докторка каже: „Увек причамо да су то слабост или одузетост једне половине тела, искривљеност једне стране лица, и проблеми са говором. Симптоми не могу да изостану, али могу да варирају, да флуктуирају, да се појачавају и смањују, нестају и враћају, али да изостану, не.

Могу да се јаве и неспретности руке, ноге, нестабилан ход, вртоглавице, главобоља, која је прва јака главобоља у животу, или код пацијената који пате од главобоље иначе, да се та главобоља по нечему промени“.

Да би се пацијенту стручно помогло, време је од великог значаја. Докторка Голубовић каже да је реч о 4,5 сата или до 24 сата у установама које примењују напредне технике.

Докторка Голубовић саветује све здраве људе да буду умерени, да се здраво хране, избегавају алкохол и пушење, а оне који већ имају неку дијагнозу, да редовно узимају терапију и проверавају своје здравствено стање као и да и контролишу факторе ризика уз редовно јављаље лекару.