Европска недеља тестирања на ХИВ

У сусрет 1. децембру, Светском дану борбе притив ХИВ-а и СИДЕ, у току је Европска недеља тестирања на ХИВ. Тестирање би требало да буде саставни део бриге о здрављу сваког појединца, посебно оних који се ризично понашају. Рано откривање значи правовремено започињање лечења и очуван квалитет живота, заштита других особа, а у случају трудноће, спречавање преношења ХИВ-а са мајке на бебу.

Последњих деценија, од првог забележеног случаја ХИВ инфекције, много се тога променило. Сада постоји терапија која може ову болест дуго да држи под контролом, уколико се крене на време. Зато је важно да се сви они који се ризично понашају тестирају на време.

У прошлој години у Србији је било 124 новоткривена случаја. Током Европске недеље тестирања на ХИВ омогућено је свим грађанима који желе да провере свој статус, бесплатно тестирање.

„За ових скоро четири деценије, колико је ХИВ пандемија актуелна у нашој земљи, око 4500 људи диагностиковано до сада са ХИВ инфекцијом. Према последњим статистикама Института за јавно здравље 'Др Милан Јовановић Батут', у Србији тренутно живи око 3200 људи са ХИВ инфекцијом, али нажалост претпоставља се да је ту још негде између 500 и 1200 особа које не знају за свој ХИВ статус и који наравно морају да се тестирају“, наводи инфектолог др Ивана Гмизић са Клинике за инфектологију УКЦС.

Када се говори о самом тестирању, напомиње докторка, то не би требало да буде тема само 1. децембра, јер мада се зна које су особе у већем ризику, постоји велики број оних који мисле да не припадају ризичним групама и инфекција им се открије када је имунодефицијенција узнапредовала, због чега је и само лечење изазовније.

„Што се тиче антиретровирусне терапије, посебно смо поносни на ову годину, јер од 15. маја можемо да се похвалимо да имамо пет лекова које смо жељно исчекивали. Сви су у једнотаблетарни режими и у тој једној таблети се налазе све компоненте лека које су неопходне за стављање вируса под контролу, односно за стављање вируса у тзв. вирусне резервоаре и на тај начин особа може да се понаша потпуно нормално, да живи квалитетно и оно што је такође важно да не може да пренесе инфекцију другој особи“, истиче др Гмизић.

У специјализованом центру на Инфективној клиници се 60 одсто особа које живе са ХИВ инфекцијом контролише. Постоје још три центра у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Охрабрује и податак да сви пацијенти који редовно пију терапију имају адекватан одговор.

Ове године ће бити приказан и први Национални водич за лечење особа које живе са ХИВ инфекцијом, а 12. децембра ће бити одржан конгрес ХИВ Аасоцијације Србије (ХИВАС) где ће моћи да се чује велики број предавача и бити приказане методе лећења и начини како да се инфекција спречи.