Читај ми!

Вид не чувамо довољно, као ни оне који су га изгубили

Нема прецизних података колико људи у Србији има оштећен вид или је слепо, али да би се указало на значај ране дијагностике и терапије на Светски дан вида покренута је кампања „Очи су огледало душе“.

Огледало душе, али и чуло преко којег добијамо више од 60 одсто импресија о животу и зато истраживање – колико слеп човек кошта државу и зашто се исплати да се ономе ко губи вид обезбеди најскупљи лек.

„Ми смо истраживали за две болести. За сенилну дегенерацију макуле и за дијабетични макуларни едем. Испоставило се да дупло кошта државу човек који је слеп“, истиче Жана Шибул.

Александра има дегенерацију макуле, упозорава да не треба занемарити ни суптилне симптоме попут замућеног вида, тешкоћа приликом читања, линија или тачкица пред очима. Уз редовне контроле, саветује и практичну вежбу.

„На сваких 20 минута када посматрамо неки монитор или екран паметног телефона дуже време, морамо померити фокус на 20 секунди и гледати у неки предмет који је удаљен 20 стопа, а то је шест метара. То ја радим, и то растерећује очи“, саветује Александра Хаџи Манић из Удружења „Жута мрља“.

„Када говоримо о ретини, ткиву које је у функционисању ока најважније, најважније јер је у њеном имену, на српском када преведемо једноставније разумемо – мрежњача, налази се мрежа нервних влакана који врше перцепцију свега што ми видимо на крају мозгом. Она је та која сигнале које имамо шаље мозгу.  Јасно је да је њено здравље неопходно да вид постоји“, објашњава др Синиша Бабовић, директор Клинике за очне болести Војводине.

Али, вид не чувамо довољно, као ни оне који су га изгубили. Свакодневно се суочавају са бројним баријерама и изазовима.

„Кад је Звездара дежурна на првом спрату је ординација, а нема лифт, а на међуспрату предајете књижицу, па се враћате. Замолио бих људе из Министарства здравља и РФЗО да обиђу клинику у Пастеровој. На њу је упућена цела Србија, нажалост, само један дан да обиђете и видећете све. Сваки корак на улици за слепог човека који користи бели штап је корак да му је следећа рупа. То му је у глави. Када то мора да преброди и скупи храброст и изађе на улицу – он је победио", наглашава Бобан Величковић из Удружења „Гледамо срцем". 

Немамо добољан број офталмолога

Лутање и губљење времена до постављања дијагнозе неретко значи и губитка вида, упозоравају пацијенти. Упозоравају и да је неопходна терапија о трошку државе.

„Одређени број здравствених установа нема лекаре офталмологе, већ у наредном периоду Министарство здравља ће инсистирати да се повећа број офталмолошких прегледа и очних лекара који ће или долазити из секундарне здравствен заштите, или ће у оквиру примарних здравствених установа специјализирати и завршити те специјализације", наводи Горан Макунчевић, државни секретар у Министарству здравља.

„Да би се на пример остварило право на наочаре, потребно је да те наочаре препише специјалиста офталмолог и да наша матична филијала само овери тај образац. Ми у овом тренутку имамо неких 180 пословница које на терет фонда испоручују наочаре. Када су у питању сочива, ту имамо још један додатни корак, лекарску комисију. За тифлотехничка помагала, односно за помагала за слепе, поступак је у принципу исти“, каже Весна Латиновић, помоћник директора Сектора за здравствено осигуранје РФЗО.

Особе од 18 до 64 године треба да иду на преглед ока најмање једном у две године. Старији од 65 година – сваке године.

четвртак, 28. новембар 2024.
13° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње