Не морамо да носимо матичне ћелије у свемир, можемо боље да узгојимо у Крагујевцу

„Истраживање је имало за циљ да се види да ли ће се матичне ћелије у условима микрогравитације, где не постоји препрека да их гравитација лепи за пластику, боље развијати. Заиста имају пролиферативне и имунисупресивне карактеристике, али је најважније било показати да ли одлазак у свемир мења структуру генома и да ли такве матичне ћелије у будућности могу да се користе“, каже клинички генетичар, имунолог и професор са Факултета медицинских наука у Крагујевцу, Владислав Воларић.

Према његовим речима, не може се рећи да матичне ћелије узгојене у свемиру добијају супермоћи, али истраживање јесте показало да долази до раста имуносупресивних карактеристика код мезенхимских матичних ћелија.

„Оне имају способност да секретују различите молекуле, факторе којима онда смањују упални процес. Могу и системски, а могу и специфично циљајући одређени орган да смање инфламацију“, објашњава Воларић.

Ипак, напомиње да још боље и моћније матичне ћелије могу да се узгоје и овде на Земљи.

„Ако узмете неко проинфламацијске цитокине и стимулишете их. Много је економичније и доступније, а ефекат је, чини ми се, чак и бољи“, истиче генетичар и имунолог.

Џокер међу ћелијама

Матичне ћелије су ћелије које још нису диференциране и могу да створе различите типове ћелија. Има их већ у процесу ембриогенезе и те ембрионалне матичне ћелије могу да се усмере у све ћелије организма.

Ипак, ту постоје бројне етичке дилеме јер се оне добијају уништавањем ембриона и у бројним земљама је забрањено радити са њима.

Други тип су одрасле матичне ћелије које постоје у свим људима и, како каже Воларић, данас се оне врло лако издвајају и то углавном из масног ткива.

„У Крагујевцу се бавимо мезенхимским ћелијама на експерименталном нивоу. Што се тиче клиничке примене, она је значајно напредовала у последњој деценији, посебно у лечењу кардиоваскуларних болести. Ми имамо сарадњу са неколико клиника у САД, које су у различитим студијама мезенхимске матичне ћелије давале пацијентима који имају значајно ослабљено срце. Ефекти су били одлични. Претходно су убризгаване директно у срце што само по себи носи ризик, а у последњој студији нашли су начин и да их дају интравенски“, објашњава Воларић.

Пропусница кроз крвно-мождану баријеру

Матичне ћелије луче факторе по којима су значајне и могу да подстакну развој нових крвних судова или да потисну имунске ћелије.

„Сада знамо и да луче везикуле егзозоме, нано величине. Оне могу лако да прођу кроз све баријере, укључујући и крвно-мождану. Ту је будућност. Имате способност да све оне добре факторе које оне луче, а можете и да у егзозоме убаците оно што желите и циљате тачну ћелију у организму“, истиче генетичар.

Што се тиче тога на ком пољу се највише напредовало у лечењу матичним ћелијама, Воларић каже да је то свакако у лечењу локомоторног система, односно повреда костију, хрскавица, мишића…

„Код аутоимуних болести смо експериментално показали да управо због тих фактора које матичне ћелије луче, можете да потиснете имунске ћелије које оштећују друге ћелија и ткива“, наводи Воларић.