Зашто топлота оптерећује срце и како помоћи мотору који нас одржава у животу

Под утицајем топлоте, наше срце јаче пумпа и куца брже како би преусмерило више крви у кожу и тако троши више снаге. Током лета срце може да пумпа два до четири пута више крви у минути него када је сезона хладних дана. Здрава особа може да избегне напрезање срца на врућини повећањем уноса воде, док људима са срчаним обољењима, нарочито онима који су имали срчани удар, овај витални орган можда неће моћи да пумпа довољно крви како би се тело расхладило.

„Када говоримо о неком нашем здрављу, када говоримо о срцу, ми не говоримо о срцу као изолованом органу. Срце је само мотор кардиоваскуларног система који се састоји од једне обимне периферне циркулације. Тако да наш крвни притисак управо зависи од тога како добро ради срце и како нам функционише периферна циркулација“, наводи проф. др Иван Стојановић, начелник Центра за минималну инвазивну и ендоскопску хирургију срца Института Дедиње.

Када су велике врућине, периферна циркулација се шири, зато што организам на неки начин мора да се хлади. Због ширења судова шири се и њихова запремина, стога срце мора јаче да ради како би одржало потребан крвни притисак.

„Здраве особе то лакше толеришу од људи који имају ослабљену функцију срца. Код тих људи једноставно долази до повећеног оптерећења срца, њихово срце нема довољно резерве и то је тренутак када настану проблеми“, истиче Стојановић.

„Како помоћи срцу? Прво да покушамо да смањимо узрок тог нашег повећеног оптерећења. То су неки општи савети за избегавање великих врућина. Излажење у неким раним преподневним часовима или у касним часовима увече. Морамо знати како се ми хладимо. Ми се хладимо тако што зрачимо. Највећи губитак топлоте је зрачење“, напомиње начелник Центра за минималну инвазивну и ендоскопску хирургију срца Института Дедиње.

Према његовим речима, зрачење, инфрацрвено зрачење је основни начин губитка наше температуре. И због тога не би требало да носимо синтетичку гардеробу. Није битан толико квалитет гардеробе колико њена припијеност уз тело. Арапи или људи који живе у пустињама, не носе без разлога широку гардеробу.

„Ако ми ставимо неку уску гардеробу уз тело, ми смањујемо зрачење и оптерећујемо наше тело топлотом. Уколико имамо конформнију гардеробу на себи, ми правимо једноставно прво изолацију око свог тела, а с друге стране омогућујемо да се самим тим и наше тело лакше хлади. Други начин хлађења је знојење, међутим знојење је много мање ефикасно“, објашњава доктор.

Дупло оптерећење за срце

Такође, ако се превише знојимо, ми такође губимо течност. И губитак течности још додатно оптерећује срце.

„Тако да имамо практично два додатна оптерећења на срце, које мора да надокнади и повећено васкуларно корито и губитак циркулишућег волумена течности. Тако да су управо то два места на која треба да делујемо, како би растеретили наш миокард“, истиче Стојановић.

У случају дехидратације често се говори о томе да крв постаје гушћа, а то потврђује и проф. др. Стојановић: „То јесте тачно зато што је један од фактора згрушавања крви већа концентрација ћелијских елемената у крви која настаје управо од дехидрације.“

Што се тиче клима-уређаја, Стојановић напомиње да се они најчешће претерано користе и поставља се прениска температура.

„Температура од 22 до 23 степена унутрашње просторије не би требало да нам направи проблем са изласком на екстремну врућину. Ми често се заборавимо, ставимо неких 17 или 16 степени, што није нормална температура за живот. Организам ту нема довољно времена да се прилагоди“, каже начелник Центра за минималну инвазивну и ендоскопску хирургију срца Института Дедиње.

Стојановић наводи још неке важне савете – постепено улазити у хладну воду у базенима, мору и реци и јести лакше оброке.