Ендометриоза – веома болна, подмукла, системска болест од које пати свака девета жена

Кључно је то да је ендометриоза системска хронична болест која изазива хормонски болест и може да се јави на јајницима, материци, јајоводима, али и да оде даље од гинеколошког подручја – на лигаменте, бешику, црева, дијафрагму, плућно крило... 

„Ендометриоза ствара једну веома болну сензацију која је повезана са циклусом и прати је хомонски дисбаланс па се симптоми болести појачавају сваког месеца пред менструацију“, наводи докторка натуропатије Јелена Пек, председница Удружења жена „Жуто уже“.

Специјалисткиња гинекологије и акушерства, докторка Биљана Живаљевић каже да им се пацијенткиње најчешће обраћају због болних менструација, али и током сексуалних односа. У неким случајевима, болест прати и хроничан бол у малој карлици.

Потпуни прецизна дијагноза може да се постави само лапараскопски, односно хистопатолошким налазом, али преглед ултразвуком може да укаже да се ради о ендометриози.

„Откривање било какве цисте на јајнику која има изглед ендометриотичне цисте подразумева да ми морамо да урадимо још неке додатне претраге, тумор маркере, колор доплере и да посумњамо да се ради о ендометриози“, објашњава Живаљевићева.

Да се не ради о реткој болести потврђује др Јелена Пек која истиче да према проценама једна од девет жена болује од ендометриозе и да је то неоправдано занемарена болест.

Жене некад чекају дијагнозу и по десет година, обилазећи различите ординације, бројне специјалисте. Ендометриоза је тешка за дијагностиковање, аспецифична и системска. Врло често се пацијенткиње жале на неразумевање лекара и средине, због изузетно јаких болова и стања.

„Неке девојчице већ од прве менструације се суочавају са изузетно јаким боловима и обилним одливима. Симптоми се појачавају са годинама и доживљавају врхунац у четрдесетим годинама. Често жене, уколико су били блажи симптоми, за дијагнозу сазнају тек тада, а уколико су јачи онда се брзо упућују код специјалисте“, наводи Јелена Пек.

Докторка Живаљевић каже да узрок ендометриозне и даље није у потпуности познат, али генетика игра улогу.

„Најбитније је рано откривање ендометриотичних жаришта јер онда могу да се држе под контролом. Ендометриоза не доводи само до свакодневних тегоба, већ до проблема са трудноћом јер може да зачепи јајнике, доведе до стерилитета, смањења оваријалног ткива“, додаје Биљана Живаљевић.

Ако су у питању мање цисте, до два центиметра оне могу да се лече симптоматски – употребом лекова, правилном исхраном… Веће ендометриотичне цисте већ од пет центиметара морају се оперативним путем третирати.

„Најважније је да се не дозволи да таква циста пукне, јер се онда садржај ендометричне цисте може разлити по целој малој карлици и онда пацијент добија генерализовану, односно дисеминизовану ендометриозу коју је јако тешко лечити“, истиче докторка Живаљевић.