Мождани удар не бира ни време, ни место

Гост Јутарњег програма, др Предраг Станарчевић, неуролог из Универзитетског клиничког центра Србије, наводи да је укупан број пацијената у Ургентном центру углавном константан и креће се отприлике између 70 и 100 пацијената дневно, с тим што бележе одређене варијације у броју пацијената с можданим ударом, зависно од променљивости временских прилика.

„Оно што ми често примјећујемо, што је заправо показано неким испитивањима, јесте да у зимским месецима, када је хладније време, има више пацијената, посебно с можданим ударом који је последица запушења крвних судова мозга. А такође приметно је и да се отприлике један дан након већих временских промена или колебања, посебно температуре и атмосферског притиска, заправо повећава број пацијената, било са транзиторним васкуларним сметњама било са можданим ударима, који се јављају у нашу амбуланту“, истиче неуролог.

Утицај временских прилика

Што се тиче васкуларних пацијената, показало се да промене времена имају утицаја, и то доминантно због колебања артеријског притиска који је фактор ризика за обе врсте можданог удара – можданог удара који је последица запушења крвних судова и за пацијенте који доживе крварење у мозгу.

„Наш најмлађи пацијент с можданим ударом је имао мало мање од 18 година. Горњу границу немамо. Тренутно, на одељењу можда најмлађи пацијент са васкуларним тегобама има 41 годину, али то је мало некарактеристично. Није необично да имамо људе у тридесетим годинама који леже“, наводи др Станарчевић

Мождани удар: симптоми и важност брзе реакције

Симптоми можданог удара су исти у свим узрастима и заправо зависе од локализације самог можданог удара, односно од места у централном нервном систему где се мождани удар догодио, објашњава неуролог.

„Оно што мора увек да побуди сумњу да се ради о можданом удару то је нагло настала слабост половине тела, поремећај говора, затим нагло настала вртоглавица, посебно уколико је праћена поремећајима вида, појавом дуплих слика, нагла настала поспаност и такве те ствари“, истиче доктор.

Пацијенти у овом периоду највише проблема имају са крвним притиском и варијацијама крвног притиска. Ови проблеми могу да буду праћени одређеним сметњама које на крају не буду мождани удар, као што је главобоља, осећај омаглице, осећај вртоглавице, и нестабилност.

„Али ништа од тога не смемо да игноришемо. Нама је време најважнија ствар и време је можда и најзначајнији прогностички фактор који одлучује како ће пацијент са можданим ударом проћи, односно како ће се његово лечење завршити, како ће бити исход лечења“, напомиње неуролог.

У том контексту, уколико се јави нешто од поменутих симптома, јако је важно да се пацијенти што пре јаве, било у службу хитне медицинске помоћи, било у најближу медицинску установу која може да пружи адекватну помоћ.

„Што је мање времена прошло од настанка првих тегоба па до давања специфичне терапије коју прописујемо, шансе за повољан исход лечења су веће. Како време пролази, шансе опадају“, каже др Предраг Станарчевић.

Статистике показују да уколико се интервенција уради у прва три сата, шансе за опоравка су прилично велике и дешава се да таквим пацијентима није потребна додатна рехабилитациј, јер имају минималне последице које се временом поправљају.

„Ми зато више волимо да увек нагласимо да оног тренутка када осетите симптоме, контактирате здравствену службу или се јавите лекару како бисмо могли да урадимо сву неопходну дијагностику која је нама потребна што пре. Нама треба одређени временски период да урадимо дијагностику, да ми активирамо сву логистику и све људе који су у том ланцу терапијском“, закључује неуролог.

Фактори ризика за мождани удар и превенција

Морамо имати у виду да одређене факторе ризика не можемо да променимо. То су године, пол, одређене етничке или расне припадности, генетика.

Фактори ризика на које можемо да утичемо су, у првом реду, одређена обољења која утичу на крвне судове или доводе до стања која повећавају ризик од појаве тромба у циркулацији.

„Значи артеријске, хипертензија, шећерна болест, повишене масноће у серуму, одређене срчне аритмије, нека друга кардиолошка обољења. То би биле неки главни фактори ризика који значајно повећавају ризик од можданог удара, а на које можемо да утичемо и да можемо значајно да смањимо ризике на неком годишњем или петогодишњем нивоу“, наводи неуролог др Предраг Станарчевић.