Борба против гојазности је гаранција здравља нације

Светска здравствена организација је саопштила да је гојазност болест. Осим тога, гојазност утиче на појаву многих других болести, па и оних смртоносних и тешких. Процењује се да ће до 2025. године драстично да порасте број гојазних у целом свету, а највише међу најмлађима.

Предвиђа се да ће тај скок бити и до пет одсто. Зато се у Београду  одржава велика, важна конференција посвећена овом проблему – Превенција гојазности: Будућност здраве нације.

Доктор Огњан Скробић са Клинике за дигестивну хирургију УКЦС-а наглашава да гојазност јесте већ сад огроман медицински проблем.

„Идеја овог скупа и конференције није да само ми лекари прчамо стручно између себе како можемо да лечимо гојазност, већ да мало подигнемо општу свест нације. Гојазност деце у пубертету и адолесценцији почиње да буде огрома проблем, јер онај ко је гојазан у раном узрасту има велике шансе и вероватно ће остати гојазан цео живот“, напомиње др Скробић.

Гојазност најчешће прати шећерна болест која има огроман пораст инциденце, додаје хирург, а предвиђа се да ће до 2035. године у Србији практично сваки четврти становник бити гојазан и свако пето дете, што су веома драматични подаци.

Велика конференција Превенција гојазности: Будућност здраве нације, у организацији European Communication центра, „Структура“ центра за гојазност и Удружења за едукацију и превенцију гојазности, одржава се под покровитељством Министарства здравља и Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

„Идеја целе конференције је да имамо два одвојена скупа. Један општег типа за ширу јавност и ширу стручну јавност бавиће се тиме како можемо да утичемо превентивно, а не да лечимо и то мерама које могу и већ је покренуло Министарство здравља и Министарство просвете. То је спорт, здрава исхрана и здрава ужина. Биће представљен пројекат здраве ужине, јер управо је исхрана око школа велики проблем“, наглашава др Огњан Скробић.

Други део ће бити стручна конференција на којој ће се говорити о свим могућим начинима лечења гојазности, почев од нутритивних терапија, преко психолошке бихевиоралне подршке, фармако терапије до баријатријске хирургије.