Како да се на прави начин лечимо, Бојовић за РТС: Будућност анализа генетичких података
Научници из Велике Британије су у узвратној посети Србији. Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић рекла је за РТС да је будућност геномика, анализа генетичких података, коришћење здравствених података и боље разумевање како да се на прави начин лечимо.
У Србији ове године почиње изградња Био-4 кампуса, а Центар за четврту индустријску револуцију почео је да ради пре нешто мање од годину дана. Светски економски форум објавио је да је Србија је добар пример земље која је заузела свеобухватни приступ биотехнологији, а кроз сарадњу покреће промене. Ових дана у узвратној посети су нам стручњаци из Велике Британије.
Директорка Центра за четврту индустријску револуцију Јелена Бојовић рекла је, гостујући у Дненвику РТС-а, да је то узвратна посета.
У јануару смо били у Великој Британији, идеја је, за шта имамо подршку британске амбасаде, да Србија размењује искуства у области биотехнологија са Великом Британијом, додала је она.
"Видели смо Кембриџ кампус, Ај-Си-Ти кампус, упознали се са научницима и истраживачима, али и компанијама које у Британији послују у овој области и сада смо са њима успоставили добру сарадњу. Данас су они у Београду, доћи ће Ембл - европска лабораторија за молекуларну биологију, њихов део који се бави биоинформатиком, као и представници две компаније – једна која је потекла из Кембриџа и друга која има доста искуства у улагање у иновативне компаније и иновативне и истраживачке производе“, рекла је Бојовићева.
Та компанија "Селинвечер“ представља како су они идентификовали неке иновације, истраживања која су у Британији имала потенцијал за комерцијализацију – како су их препознали и финансирали, како се развија компанија од идеје, научног рада – како то комерцијализујете, како постајете мултимилионска компанија на основу добре истраживчке идеје и науке.
"Они ће са нама поделити управо то – како функционишу тамо кампуси, јер то хоћемо да научимо. Ми овде формирамо Био-4 кампус. Влада и Министарство науке крећу у тај велики пројекат – кренули су у формирање по угледу на Кембриџ и долазе да пренесу та знања, да бисмо прескочили грешке који су они правили, да покушамо да на туђим грешкама нешто научимо и да убрзано развијамо наш Био-4 кампус“, напоменула је Бојовићева.
Шта је у међувремену урађено
"Са наше стране – већ смо направили један корак, на основу оног што смо видели тамо постали смо члан једне међународне организације која окупља научнике, зналце, доносиоце одлука у области геномике и здравља“, каже др Бојовић.
Постали смо део те организације што је привилегија, напомиње она и додаје да су успоставили сарадњу са организацијом која ће представити капацитете шта наша наука, Министарство и Влада могу да преузму од података.
Шта грађани добијају посетом британских научника
"Радићемо са њима неколико ствари које су будућност. Будућност је геномика, анализа генетичких података, коришћење здравствених података и боље разумевање како да се на прави начин лечимо“, каже Бојовићева.
То је, како каже, оно што нам је најбитније.
Према њеним речима, Британци су у томе доста одмакли, знају како и који нам подаци требају да бисмо идентификовали неку болест, која је дијагностика потребна, како радимо генетске анализе, који је ген који нас опредељује да имамо једну болест, како на прави начин да прикупљамо те податке да би они били корисни онима који на основу тих података могу да развију одговарајуће лекове или одговарајући дијагностику.
"Дакле, није исто да ли прикупљате податак лабораторијски о висини шећера у крви или прикупљате неки други податак који може уз вашу генетику неком научнику помоћи да сазна да ли имате неку ретку болест, предиспозицију за дијабетес или неку неоролошку болест“, напоменула је Бојовићева.
Даљи кораци
Сматра да је битно да Министарство науке док прави биокампус зна који су то кораци, шта треба све да уради и на који начин, како да осмисли цео простор и да га искористи на прави начин, што ће помоћи међународни стручњаци.
"Ми радимо на два велика пројекта - ДНК скрининг и складиштење и сигурно чување генетичких података и нама је њихова помоћ потребна да бисмо знали који генетички подаци се скупљају, како их етички користимо, ко има приступ тим подацима и на који начин, како да их правилно сачувамо да будемо сигурни да се подаци не злоупотребљавају и не користе на погрешан начин, шта су принципи етике, шта су етички закони у свету, у Европи који су у примени, тако да их и ми применимо и да на прави начин располажемо овим подацима - с једне стране генетика, а са друге стране пројекат ДНК скрининг“, објаснила је она.
О ДНК скринингу
Др Бојовић каже да се ради на конципирању тог пројекта са идејом да идентификујемо праве болести које хоћемо да кроз ДНК стрининг урадимо.
Идеја је да позовемо грађане да се пријаве - да се за њих уради генетска анализа, да се види целокупан геном, а да ми онда кроз сарадњу са институтуима покушамо да идентификујемо које су то предиспозиције које та особа има за одређене болести и да на то укажемо. То је битно да би на прави начин та особа радила дијагностику, односно водила рачуна о свом здрављу. Уколико идентификујемо да неко са 20 година ко се пријави има предиспозицију за канцер јајника, груди, дебелог црева, да му сугеришемо која су то правила његовог будућег поступања – колико често да иде код лекара, коју врсту дијагностике да ради, када да се јави лекару и да се на прави начин тој особи помогне у даљем лечењу, указала је она.
Нада се да ће до краја године почети тај пројекат.
Где се примењује вештачка интелигенција
Једна од ствари коју ћемо научити од колега из Британије је где они користе развоје алгоритама вештачке интелигенције који нам може помоћи у великим количинама података, ДНК и генетика генеришу огромне количине података и тешко је оку и уму те податке да обрађује, рекла је Бојовићева.
Тако да када кажемо вештачка интелигенција мислимо на информационе системе и неке алгоритме који помажу да утврдимо узрочно-последичне везе између података, напоменула је Бојовићева.
Др Бојовић каже да се вештачка интелигенција користи за идентификацију болести, у медицини али и у пољопривреди.
Коментари