Зашто нам уши постају веће како старимо: Мит или научна чињеница

Питање да ли уши заиста постају веће с годинама или је то само још један од митова који круже интернетом дуго је интригирало и лаике и стручњаке. Професорка физиологије на Универзитету Баскије, Усуе Ариз Лопез де Кастро наводи да како бисмо пронашли одговор, морамо се окренути научним истраживањима на ову тему, којих заиста има.

Поједини научници су ово детаљно проучавали и пошто су измерили уши великом броју одраслих особа различитог узраста, дошли су до истог закључка: иако незнатно, уши се током живота повећавају. Према њиховим резултатима, код старијих људи могу бити и до један центиметар веће него код млађих одраслих особа, пре свега због повећања ушне ресице.

Ипак, веће уши нам не доносе неку посебну корист, јер је познато да са годинама постепено губимо слух. Зашто онда расту? Професорка Де Кастро наводи да одговор лежи у унутрашњој грађу уха и ономе шта се дешава са ткивом како старимо.

Тајне хрскавице

Ако додирнемо уши, можемо осетити да нису тврде као кост, али да у њима постоји нешто што им даје облик. Можемо их савијати и оне ће се потом вратити у првобитни положај.

То „нешто“ је хрскавица, ткиво слично кости, али мекше, које у нашем телу постоји у више различитих облика. Спољашњи део ува садржи еластичну хрскавицу, коју углавном чине четири кључне компоненте: ћелије зване хондроцити, које луче протеине колаген и еластин, као и молекули познати под називом протеогликани.

Главна особина колагена, протеина који се налази у многим ткивима организма, јесте чврстина и отпорност, што му омогућава да одржава структуру ткива. Насупрот томе, еластин је савитљив и еластичан, па може да се растеже и поново враћа у првобитни облик без оштећења. Протеогликани, с друге стране, задржавају воду и стварају неку врсту геласте структуре која одржава ткиво хидрираним.

Захваљујући управо комбинацији ова два протеина супротних својстава и протеогликана, наше уши могу да издрже савијање или ударце и да потом поново поприме свој природни облик.

Као стара чарапа

Већина ткива у организму расте само током детињства и пубертета, али се и касније непрестано обнавља. То значи да се старо ткиво постепено замењује новим. Исто важи и за хрскавицу уха: њен раст престаје у одраслом добу. Међутим, пошто је слабо прокрвљена – односно до ње стиже релативно мало крви – она се током живота врло мало обнавља.

Ако не расте, зашто онда уши делују све веће?

Кључ је у томе шта се са хрскавицом дешава током старења. Како године пролазе, сва ткива у организму губе еластичност. То значи да се теже враћају у првобитни облик након растезања. У младости смо попут нове чарапе: када је навучемо, она се чврсто прилагођава облику ноге и остаје затегнута. Временом, међутим, еластин попушта, чарапа више не пријања уз ногу и почиње да спада.

Осим што еластин временом губи своју функцију, код многих људи се смањује и производња колагена, који постаје слабији и више не може да одржава структуру ткива као раније.

Гравитација чини своје

Оно што се конкретно дешава са ушном хрскавицом – пре свега због смањења количине и ефикасности еластина – јесте да она више не може у потпуности да се супротстави сили земљине теже. Постепено, уши почињу да „попуштају“ и висе, па визуелно изгледају веће него раније.

Том процесу додатно доприносе сунце, хладноћа, ветар, ударци и други спољашњи утицаји који ткиво чине осетљивијим.

Такозвани „ефекат опуштања“ не погађа само уши. Он се јавља и у другим ткивима богатим колагеном и еластином. Код жена је највидљивији на грудима и надлактицама, док се код мушкараца с годинама примећује спуштање тестиса.

Подбрадак је, пак, појава од које готово нико није поштеђен.

Да ли уши заиста расту

Укратко, уши са годинама не расту у правом смислу те речи. Оно што се дешава јесте да промене у њиховој унутрашњој структури онемогућавају да задрже исти облик као у младости. Због дејства гравитације постепено се издужују и делују веће.

Иако нам се та промена можда не допада са естетске стране, остаје нам да је прихватимо као природан део процеса старења, јер постоји врло мало тога што можемо да учинимо да је спречимо.