Албанско острво Сазан, од војне прошлости до туристичке будућности

Ово малено острво, површине свега неколико квадратних километара, налази се на улазу у Валонски залив на југозападу Албаније и стратешка је тачка у Отрантском каналу који раздваја Јадранско од Јонског мора.

Током историје, било је на мети разних војски – римске, османлијске, грчке, италијанске, па и немачке, наводи АФП.

Међутим, после Другог светског рата, албански комунистички лидер Енвер Хоџа отворио је педесетих година прошлог века ово острво за своје совјетске савезнике који су одатле желели да посматрају цело Средоземље.

„Мислили смо само на рат, 24 часа дневно. Психолошки притисак био је огроман“, присећа се Михаљ Љуље (61) који је 17 година провео на малом брдовитом острву током периодa комунистичке диктатуре од 1945. до 1990. године.

Совјетски лидер Никита Хрушчов рекао је да би одавде могао да се контролише Медитеран све до Гибралтара, 1958. године током посете подморничкој бази Пашаљиман, такође у Валонском заливу где се надао да ће инсталирати ракете дугог домета и ратне бродове.

Три године касније, међутим, раскид добрих односа Тиране и Москве окончао је тај пројекат, али је убрзо он поново започет, овог пута у новом савезу са Кинезима који је трајао годинама.

Бункери и тунели изграђени су за заштиту од нуклеарног напада, што сведочи о страховима албанског комунистичког режима од западне инвазије.

„Живот на острву био је веселији са Русима и њиховом вотком. Кинези су живели више аскетским животом, али после њиховог одласка, усамљеност је била несносна под комунистичким режимом“, рекао је Љуље.

Сазан је испресецан са више од 3.600 бункера и километрима тунела и подземних објеката, укључујући биоскопску салу, школу и болницу. Живећи у страху од спољне агресије, која се никад није догодила, Хоџа је наредио изградњу више од 700.000 бункера широм Албаније.

Седамдесетогодишњи Астрит Сљај дошао је на Сазан са ћерком како би јој показао где је провео део свог живота заједно са још 2.000 војника.

„Совјетски блок, али и амерички империјализам и њихови савезници сматрани су агресорима“, прича Сљај својој ћерки.

Страхујући деценијама од војне опасности НАТО-а, Албанија се коначно придружила западној војној алијанси 2009. године, наводи АФП. Острвски град-тврђава био је опљачкан у војној побуни против владе 1997. године када су људи испразнили његова војна складишта.

Током недавних заједничких војних вежби НАТО-а и албанске војске, острво је коришћено за бомбардовање што је уништило неколико зграда, укључујући и вилу изграђену за италијанског диктатора Бенита Мусолинија тридесетих година прошлог века током италијанске окупације.

Острво бујне вегетације са боровим шумама, смоквама и олеандерима окружено тиркизноплавом водом важи за један од најлепших делова Албаније, али је сада у запуштеном стању, наводи француска агенција.

Многе зграде, остале без кровова, пропадају, док су кутије са муницијом, гас-маске, па чак и стари намештај и кревети разбацани свуда унаоколо.

Албанске власти сада уз помоћ француских стручњака настоје да претворе острво у туристичку атракцију, а први туристи су га већ обишли.

Директор националне агенције за приморје Аурон Таре каже да ће острво остати војна база, али отворена за посетиоце.

„Ово је велики задатак, али велика је и наша амбиција“, каже Таре. Урбанистички планови укључују изградњу музеја, центра за научна истраживања о подводном свету и поморску археологију.

„Сазан ће понудити туристима мистерије комунистичке Албаније и богато културно-историјско наслеђе Медитерана“, истакао је Таре.