Ана Штајдохар представила спот за сингл „Дуже од заувек“

Уметница чији се моћан вокал и аутентична интерпретација препознају већ годинама, својим ауторским радом је доказала да њен музички израз не почива само на гласу, већ је утемељен и у снажној потреби да сама обликује приче које жели да подели са публиком.

Албум Психолукс садржи осам песама и једну бонус нумеру, које је музички и текстуално највећим делом уобличила сама Ана Штајдохар у сарадњи са композитором, аранжером и продуцентом Срђаном Танасковићем.

Претходно су екранизовани синглови Симулација, Добар дан и Успешна жена. Сваким својим новим спотом, Ана нам открива по још један нови слој овог музичког материјала – пажљиво повезујући свој глас, музику, слику, емоције и савремене технологије у причу која очигледно још није завршена.

Када сте објавили Психолукс, вероватно сте имали слику о томе како ће публика доживети албум. Да ли се та слика поклопила са реакцијама које данас добијате?

– Не бих могла да кажем да сам имала слику реакције публике када сам објавила албум. Изашао је у чудно време. С једне стране сам имала у рукама албум који сам прижељкивала дуги низ година, с друге сам имала свест о томе шта се око мене дешава. Прилике су биле такве да ми је било готово непримерено да се бавим промоцијом албума...Сада поново имам жељу да га представим публици.

Уз то већ поменуто чудно време иду и чудне поделе на подобне и неподобне, па се избор места и прилика за промоцију мојих песама необично смањио. Такве су прилике, а живот је један.

Зато, живеле стреаминг платформе, живео Јутјуб и живеле мреже. (Мој друг Тадић из основне школе би додао и да је важно другарство и ја се тога често сетим. Тако једноставна и лепа мисао.)

Ваше песме говоре о различитим емоцијама, односима, преиспитивањима али и о савременом животу. Када данас слушате песме са албума Психолукс са ове временске дистанце? Имате ли осећај да су Ваше поруке заиста стигле до људи онако како сте желели? И колико Вам значи када схватите да је неко у одређеној песми пронашао баш своју причу?

– То је прелеп осећај. Извучеш своје мисли и осећања и пренесеш их у спољни свет, даш им тело и онда започну свој самостални живот као песме. Могу и да те надживе. Стигну до људи, некога забаве, неког наведу на размишљање, некоме помогну, неко се уз њих заљуби, неко исплаче, разне су могућности.

Обрадујем се сваки пут када ми неко каже или напише да има мој албум, да га слуша, да воли ову или ону песму. Мени је то јако лепо. Мислим да ће моје песме још „путовати”. Прође ми кроз главу да ће можда неки будући људи слушати оно што сам снимила, гледати спотове, читати кроз њих нама садашње, њима прошло време.

Појма немам да ли ће бити тако, али ми се свиђа да тако замишљам будућност. А у садашњости планирам да направим дуго одлагану промоцију албума. Мислим да је заслужио и да није ок да се то не деси.

Код Вас спот никада није тек „слика уз песму“. Када настаје та визуелна идеја- док се још песма ствара или тек кад је завршите?

– Мени је код музике најважнија атмосфера. Ако ми она одговара, песма ми се свидја. Тако бирам шта слушам, тако пишем песме.

Када замишљам спот, уклапам га у својој глави уз атмосферу песме, њен амбијент. Свидја ми се могућност да сама уз помоћ вештачке интелигенције слике из сопствене главе пребацим у формат који ће и други моћи да виде. Тако је настао спот за Успешну жену, а сада и за Дуже од заувек.

Повезаност спотова за Симулацију, Добар дан, Успешна жена и сада Дуже од заувек је препознатљива, а Ана Штајдохар поверава да није унапред планирала којим ће редоследом екранизовати синглове са албума Психолукс.

– Једино ми је за Симулацију било јасно да треба да иде прва. Ваљда ми је то био један од доминантнијих утисака о спољном свету, оном ван малог који изградиш како би се сачувао. Након тога сам осетила да је време да пошаљем поруку о добром дану који долази, па о бремену које људи данашњице осећају на својим леђима, описаног кроз лик Успешне жене.

Сада када се неке ствари чине као да трају дуже од заувек, представљам вам једну врло љубавну песму која вас кроз спот може одвести у неке скривеније кутке унутрашњег свемира. Ова реч се згодно намешта јер у себи носи реч мир. Када рашчистимо неред у заборављеним фиокама нашег бића, доћи ће и мир.

За уметника је технологија истовремено и алат и  изазов- колико је Вама ВИ отворио нова врата, у домену реализације Ваших видео спотова? Да ли Вас је то искуство можда навело да преиспитате сопствене границе, као аутора? Да ли је ово за Вас била авантура, експеримент или ?

– Вештачка интелигенција и уопште све нове технологије су свакако и изазов и алат, али су истовремени и перфидни преузимач људских делатности. Вероватно ћемо прво допустити њен брзи развој, па ћемо много касније размишљати о етици. Тако ми се чини.

ВИ сад већ може да прави песме, видее, може да пева, ускоро ћемо вероватно ићи на концерте холограма. Развој вештачке интелигенције ми отвара безброј питања која се тичу њене злоупотребе. Бојим се да човечанство одлази у правцу дистопијских романа и СФ филмова, који нам навелико најављују губитак приватности и апсолутну контролу.

Па ипак, верујем да можемо да извучемо најбоље из ње. Мени је послужила као веома згодна алатка у видео продукцији. Добре стране де фацто постоје и доступне су. Уосталом, и сам живот је врло често избор измедју очајавања и прављења лимунаде од лимуна који ти је уваљен...

Ако је Ваш студијски албум Психолукс велика лична и музичка прича, где се у тој причи данас налази Ана Штајдохар? Јесте ли овим албумом заокружили једну уметничку и ауторску  фазу или сте уствари, тек одшкринули врата нечему што тек долази?

– Осећам да је време за неки нови ниво. Неку нову мене, неке нове песме, нову вољу и енергију.