четвртак, 02.07.2015, 20:29 -> 20:36
Лепота Ван Гогових и Матисових слика полако нестаје
Услед хемијске реакције, слике Анрија Мариса и Винсента Ван Гога полако тамне и губе сјај, па постоји опасност да се претворе у прљаву беж мрљу, а за то је одговоран кадмијум, жути пигмент, пише лондонски „Телеграф“.
Научници из Француске, Белгије и САД открили су да је кадмијум, жути пигмент, који је често коришћен од стране импресиониста, пост-импресиониста и представника раног модерног сликарства, увелико почео да губи боју са тенденцијом да се тај процес настави.
На делима као што су Радост живљења од Матиса и Цвеће у плавој вази од Ван Гога, услед деколоризације кадмијум жуте дошло је до промене општег изгледа и равнотеже боја на сликама тако да оне данас делују знатно другачије, истичу истраживачи, преноси Телеграф.
Поједини делови слике Радост живљења, који су првобитно били јарко жуте боје, попримили су, у међувремену, окер-беж тон.
„Резултати ове студије показују колико је важно да се схвати не само хемија избледеле боје већ и хемија за припрему боја које су почетком 20. века користили најзначајнији уметници“, рекла је Џенифер Мас са Универзитета у Делаверу.
„Разумевање процеса пропадања боја помаже нам у изналажењу начина да сачувамо ова дела за будуће генерације“, истакла је она.
Тим научника Европског центра за синхротронску радијацију (ЕСРФ) у Греноблу, користио је икс зраке и инфрацрвену микроскопију како би анализирао узорке оштећене боје.
Установили су да оригинално хемијско једињење коришћено у припреми кадмијум жуте - кадмијум сулфид, оксидира на светлу и постаје безбојно, а може и да у реакцији са другим хемијским елементима добије безз тоналитет.
Будући да се настало оштећење тренутно не може поправити, истраживачи саветују музејима да промене нивое осветљења и влажности како би успорили овај непожељни процес.
„Као хемичар био сам запањен чињеницом да се на сликама разних уметника и разноликог географског порекла, које се последњих 100 година чувају у различитим музејским условима, јавља слична хемијска трансформација“, рекао је професор Коен Јансен са Универзитета у Антверпену.
Истраживање је објављено у часопису Applied Physics (Примењена физика).
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар