Читај ми!

Лепота Ван Гогових и Матисових слика полако нестаје

Услед хемијске реакције, слике Анрија Мариса и Винсента Ван Гога полако тамне и губе сјај, па постоји опасност да се претворе у прљаву беж мрљу, а за то је одговоран кадмијум, жути пигмент, пише лондонски „Телеграф“.

Научници из Француске, Белгије и САД открили су да је кадмијум, жути пигмент, који је често коришћен од стране импресиониста, пост-импресиониста и представника раног модерног сликарства, увелико почео да губи боју са тенденцијом да се тај процес настави.

На делима као што су Радост живљења од Матиса и Цвеће у плавој вази од Ван Гога, услед деколоризације кадмијум жуте дошло је до промене општег изгледа и равнотеже боја на сликама тако да оне данас делују знатно другачије, истичу истраживачи, преноси Телеграф.

Поједини делови слике Радост живљења, који су првобитно били јарко жуте боје, попримили су, у међувремену, окер-беж тон.

„Резултати ове студије показују колико је важно да се схвати не само хемија избледеле боје већ и хемија за припрему боја које су почетком 20. века користили најзначајнији уметници“, рекла је Џенифер Мас са Универзитета у Делаверу.

„Разумевање процеса пропадања боја помаже нам у изналажењу начина да сачувамо ова дела за будуће генерације“, истакла је она.

Тим научника Европског центра за синхротронску радијацију (ЕСРФ) у Греноблу, користио је икс зраке и инфрацрвену микроскопију како би анализирао узорке оштећене боје.

Установили су да оригинално хемијско једињење коришћено у припреми кадмијум жуте - кадмијум сулфид, оксидира на светлу и постаје безбојно, а може и да у реакцији са другим хемијским елементима добије безз тоналитет.

Будући да се настало оштећење тренутно не може поправити, истраживачи саветују музејима да промене нивое осветљења и влажности како би успорили овај непожељни процес.

„Као хемичар био сам запањен чињеницом да се на сликама разних уметника и разноликог географског порекла, које се последњих 100 година чувају у различитим музејским условима, јавља слична хемијска трансформација“, рекао је професор Коен Јансен са Универзитета у Антверпену.

Истраживање је објављено у часопису Applied Physics (Примењена физика).

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 17. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом