Нова стратегија САД против Ирана: Рат који воде економисти и шпијуни

Високорангирани војни званичници Америке, Израела, Јордана, Египта, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Катара, Кувајта и Бахреина усред спекулација како ће изгледати следећа епизода у већ шест месеци дугом сукобу Вашингтона са режимом у Техерану.

Детаљи овог сусрета, који је прошле седмице одржан у Немачкој, нису познати, осим обећања адмирала Купера да се америчке снаге, упркос таласу иранских напада, неће повлачити из база на Блиском истоку.

Свега неколико дана касније, Пентагон је упозорио трупе да буду спремне за наставак операција против Ирана, иако је амерички председник Доналд Трамп објавио да следећи талас удара неће уследити пре међуизбора, који се у САД одржавају 3. новембра.

Гушење Ирана и отпорност Техерана

Американци, који сматрају да се Иран налази на ивици економског колапса, замрзли су око милијарду долара вредне криптовалуте, које су власти у Техерану, наводно, добиле од трговине нафтом.

"Економски ћемо угушити овај режим", најавио је амерички министар финансија, Скот Бесент још почетком септембра, који је, почетком године пред сенатским комитетом признао да су САД намерно изазвао несташицу долара у Ирану и, на тај начин, подстакао талас незадовољства и нереде на улицама те државе.

Нереди на улицама Ирана су, тада, подстакли Америку и Израел да жестоко ударе по симболима режима у Техерану, дубоко убеђени да ће серија добро нациљаних напада довести до урушавања система.

Нереална очекивања Америке

Иако је у првом таласу убијено двадесетак најзначајнијих лидера, укључујући верског вођу ајатолаха Алија Хамнеија и главног преговарача Алија Лариђанија, режим је преживео нападе и у наставку сукоба нанео Американцима озбиљне ударце, по цени од око 30 милијарди долара.

Насупрот америчким очекивањима, Хамнеијева смрт није изазвала масовне протесте, већ је довела до мобилизације Иранаца, који су свакодневно марширали градовима у знак отпора Америци. Изостала је најављена и избегличка криза, због које је Турска припремила кампове за најмање 70.000 људи, већ се известан број виђенијих Иранаца из егзила вратио у Иран.

Истовремено, економско гушење Ирана, до сада, није дало претеране резултате јер су власти у Техерану за протекле две деценије створиле економско окружење способно да издржи америчке санкције.

Финансије, шпијуни, наручена убиства...

Израелски медији јављају да је Иран, упркос економским проблемима и санкцијама, успео да пребаци око 200 милиона долара, који ће бити подељени либанским породицама избеглим после упада Израела на југ те државе.

О расподели новца, наводно, одлучиваће припадници Хезболаха који ће у наредним данима исплатити по 3.000 долара свакој породици, што је индиректно потврдио и лидер ове организације Наим Касем.

Либански премијер Наваф Салам је, прошлог месеца, рекао да је штета од израелских напада на југ Либана процењена на око 27 милијарди долара.

Рат између Ирана и САД се, последњих седмица, своди на нападе на теретне бродове око Ормуског залива и спорадичне америчке ударе на иранске положаје и пловила.

Једини потпуно отворени фронт налази се нешто јужније, око теснаца Бан ел Мадеб где, условно речено проирански Хути покушавају да протерају владине снаге и Саудијце са обала Црвеног мора.

Израелски медији објавили су и да је адмирал Купер, пред сам почетак рата средином марта, од начелника израелског генералштаба Ејала Замира тражио да Израел елиминише шефа иранске морнарице Алирезу Тансирија, јер представља највећу опасност од свих команданата Револуционарне гарде.

Описан као "креативан и сналажљив" командант, Тангсири је наводно био један од кандидата за будућег шефа Револуционарне гарде. Убијен је у првом таласу напада на Иран, 26. марта.

Сахрањен је пет дана касније после скупа којем је у Техерану присуствовало неколико стотина хиљада људи.