Таковска 10: Уједињене нације у кризи, али без алтернативе

Која је у савременом свету улога Уједињених нација? Ако су по завршетку Другог светског рата основане као "чувар мира", колико су током осам деценија успеле да сачувају ту улогу? О томе су у Таковској 10, поводом седнице Генералне скупштине УН, говорили дипломате Драгана Филиповић, Душан Спасојевић и Зоран Миливојевић.

Филиповић је подсетила да организација основана ради заштите мира и безбедности није успела да одговори на тај задатак ни у случају анексије Крима, ни у случају рата у Украјини, Газе и Ирана.

"По мом дубоком мишљењу, ова организација, Уједињене нације, на овакав начин и са овом методологијом рада неће моћи да функционише", истакла је Филиповић.

Спасојевић је оценио, осврћући се на слоган овогодишњег заседања, да је обнова поверења врло занимљив израз, пошто поверења у међународним односима и у међународној политици генерално нема.

Сматра је да Савет безбедности одавно не одражава стварну расподелу моћи у свету, јер у њему као сталне чланице седе Француска и Велика Британија, које одавно нису велике силе, док Индија, највећа демократија на свету и нуклеарна сила, није стална чланица.

"Ми немамо други механизам у свету"

Миливојевић сматра да су УН функционисале док је постојала равнотежа снага, да им је значај опао уласком у униполарни свет, а да позив на обнову поверења сада, у време повратка у мултиполарни свет, треба читати као враћање једином механизму који и даље постоји.

"Ми немамо други механизам у свету који је у стању да скупи све земље", нагласио је Миливојевић.

Говорећи о Србији, Филиповић је оценила да земља у протеклим деценијама није довољно користила механизме УН, јер није имала озбиљну и јасно дефинисану спољнополитичку стратегију, као и да у садашњим околностима нема капацитет да балансира и буде неутрална.

Миливојевић се са тим није сложио, оценивши да Србија води прилично проактивну политику и да је важно што има комуникацију и са Пекингом, и са Москвом, и са Вашингтоном, и са Бриселом, поручио је Миливојевић.

"Морамо да говоримо о правима државе Србије на КиМ"

Што се тиче ситуације на Косову и Метохији, Спасојевић је упозорио да су Срби у покрајини у никад горој ситуацији и напоменуо да суштинско питање за државу Србију нису Срби на Косову и Метохији, већ права државе Србије на КиМ.

"Са правима државе Србије долазе и права за све грађане државе Србије, укључујући Србе наравно, и све остале. И ми морамо да говоримо о правима државе Србије на Косову и Метохији, а не о правима Срба на Косову, јер је то управо и била идеја оних који у међународној заједници најжешће промовишу да је Косово независна држава", закључио је Спасојевић.

Целу емисију погледајте у видео-снимку на почетку текста