Од дугих редова до полупразних авиона – шта се дешава на европским аеродромима

Јул и август су традиционално најоптерећенији месеци у авио-саобраћају, па су гужве у том периоду неизбежне.

"Ова два месеца су најгора месеца за путовање, јер је највише путника. Јул и август су апсолутно најфреквентнији месеци за авио-саобраћај“, рекао је Војиновић.

"Дакле, поздравите се са ниским ценама авио-карата, поздравите гужве, јер авио-компаније зараде преко шездесет посто свог укупног прихода у ова два месеца", додао је Војиновић.

Објашњава да су се проблеми са гужвама додатно закомпликовали након увођења новог система који дигитално бележи биометријске податке путника који улазе у шенгенски простор.

"Када вам је раније гранични службеник узео пасош и проверио га у систему, то је трајало око 20 секунди. Када овај нови систем ради, он траје 90 секунди“, навео је Војиновић.

Иако је систем замишљен као ефикаснији, тренутна примена, додаје, показала је бројне недостатке.

Где су највеће гужве

Највећи проблеми бележе се на аеродромима у туристички најпосећенијим земљама, попут Италије, где је и сам недавно боравио.

Према његовим речима, путници најпре пролазе кроз киоск за скенирање пасоша и регистрацију, а потом би требало да прођу аутоматизовану капију која их фотографише и пропушта. Међутим, пошто систем још није у потпуности функционалан, гранични службеници и даље ручно обављају велики део посла, што додатно успорава процедуре.

Војиновић истиче да је реч о сложеном систему у који су укључене бројне институције и различита техничка решења.

"Све то када се споји, можда не даје толики бенефит", оценио је Војиновић.

Полупразни авиони – истина или лаж

Иако су се у појединим медијима појавили наводи о полупразним авионима који полећу због дугих редова на пасошкој контроли, Војиновић каже да су такви случајеви ретки.

"Статистички гледано, то се заиста не дешава. То је неких мање од пет одсто случајева, а још мање гледано у броју путника", нагласио је Војиновић.

Према његовим речима, такве ситуације најчешће погађају нискотарифне компаније, чији пословни модел подразумева да се авион на земљи задржи свега 15 до 20 минута.

"То су пре свега 'low cost' авио-компаније које имају у том пословном моделу императив да авион мора да буде на земљи када слети не дуже од 15 до 20 минута, да се очисти, једни излазе, други што пре улазе. Тај авион је већ чекан на некој другој, трећој дестинацији одатле и то ће доминантно да се дешава, дакле, са 'low cost' компанијама", објаснио је Војиновић.

Ко је крив

Наглашава да сада почињу "игре политичке кривице".

"Удружење аеродрома је послало Урсули фон дер Лајен писмо да кажу да је ово заиста и даље непрактично. Онда су из Европске комисије изјавили да су авио-компаније криве, јер гледају да у ова два најизузетнија месеца што више лете у одређеним слотовима, односно временским периодима где имају закупљена не одређеним аеродромима времена када морају да слете. Што баш и није тачно зато што су ти распореди летења познати месецима унапред", наводи Војиновић.

Поручује да тај систем у пуном обиму треба да крене да се примењује крајем септембра, на крају летње сезоне.

"Видећемо како ће то да буде, али заиста је нешто што није могло да се имплементира толико без трења и вероватно ће следеће године наћи неко боље решење", поручује Војиновић.

Путницима савет да на аеродром дођу три сата раније

Војиновић саветује путницима који се враћају из земаља Европске уније да због гужви планирају више времена за аеродромске процедуре.

"Ако идете из земаља Европске уније ка, на пример, Београду, заиста се појавите три сата пре полетања, чак и ако радите онлајн чек-ин и чак и ако имате само кабински пртљаг", закључио је Војиновић.